XXX P.O.V
Vrisci, lanci, udarci. Sve je to karakteristično za Alcatraz. Verovatno znate šta je, ali, ako ne znate, saznaćete sve njegove mane kroz ovu priču.
Verujte mi, nikada se ne želite naći na mom mestu. Nisam ni ja. A kako se završilo? Pa, uhvatili su me i optužili za nešto iako nemaju uopšte dokaza protiv mene. Osudili su me i mučili, tako bolno da se i dan danas, posle 62 godine, sećam svakog noža koji su mi zaboli u noge ili ruke. I dalje osećam scalpel kako mi seče glavu u potrazi za mojim mozgom. Osećam krv kako se sliva niz moje obraze i ulazi mi u nos i usta. Manta mi se u glavi i tačno znam šta će se sada desiti.
Flashback
Pokušavam da se opirem, ali mi to ne dozvoljavaju lanci koji se nalaze oko mog stomaka i zblobova. Mrzim ovo mesto. U 20. veku postoji ovakvo nešto.
Želim da vrištim. Bol je toliko jaka da mislim da bi se mojim vrištanjem razbilo svo staklo u ovom jebenom zatvoru. Gospode Bože, nemam pojma ni zašto su me osudili.
Mogu osetiti kako scalpel prodire kroz moju kožu i dodiruje mi lobanju. To je to. Ne mogu više.Koliko god da se pravim da imam snage, stvarno, ovo je mučenje.
" Svi zatvorenici da se postave na krevete. Krećemo sa istraživanjem"- jedva čujem glas ovog čoveka što stoji pored mene. Istraživanje? Kakvo sada istraživanje? Verovatno zato i osudjuju nevine ljude da bi mogli da vrše " istraživanja " na njima. Pa zašto onda služe životinje?
Jebeno boli.
I onako mi život nije bio nešto spektakularan. Otac mi je poginuo u Drugom svetskom ratu, majka se ubila posle 6 godina jer je mislila da ne može da odgaja i mene i moju sestru sama. U prevodu, sestru su poslali kod ujaka u Sidney, a mene su poslali u selo do San Franciska.
Medjutim, posle godinu dana, neki idoti su me u sred noći odveli preko zaliva u zatvor. Tu su provedene najgore 4 godine mog života pune mučenja, patnje, izgladnjivanja.
Do mozga, bukvalno, mi dolazi to da mi seku glavu u pokušaju da nadju moj mozak iako silno želim da saznam zašto.
Osvetiću im se. Ne znam kako, ali hoću. Kunem se svim živim i neživim, kunem se da ću uništiti svakog ko udje u ovaj zatvor.
" Uništiću vas. Kunem se."- zavrištim tako jako da mislim da su im probijene bubne opne. I na kraju mrak. Znam da više nisam medju živima.
The end of Flashback
Ono što je rečeno, to je i učinjeno. Moje obećanje je ispunjeno. Iako je to značilo da predam svoju dušu djavolu, da bi me učinio onim što sam sada, ne žalim se.
Samo nešto da vam kažem, ako vam je neko rekao da je bio u Alcatrazu, laže. Jer za svojih 62 godine koliko imam titulu djavoljeg pomoćnika, niko živ nije izašao. Jedino pravu priču možete čuti od mene.
Ali, nije mi ni na kraj pameti došlo da će se to promeniti dolaskom jedne osobe na ukleto mesto. Šta drugo da vam kažem?
Ako preživi, pričaće vam....
Pa hej ljudi. Šta drugo da vam kažem osim da je ovo smo uvod i da nisam imala inspiraciju i da je zbog toga kratko. Obećavam da će sledeći deo biti duži. Nikada nisam pisala ovako, ali ne mogu ona romantična sranja jer to nije moj tip. Bljak.
Love u xx piggeon7869 xx
