OTETA

PROLOG

Crnokosi, razvijeni muskarac u ranim cetrdesetim godinama, sa ocima bojom najmracnije sene, ostrim pogledom poput grubog secila noza i srednovecnim borama na umornom celu i oko predivnim smedjim ocima, koje su odavale njegove ogromne i teske brige, brzim koracima, ignorirajuci svakakvo osoblje u veliku i bogatu vilu u centru mocnog i raskosnog Washingotna, bez kucanja je upao u sred velikog i vaznog sastanka vlasnika raskosne vile u kojom je takojde bez dozvole, na nekim nacinom tako receno i nasilno upao.

Smedjokosi muskarac sa par srebrenim srednovecnim pramenovima u njegovoj mekanoj crnoj kosi, ocima boje najdublje dubine okeana i najvise visine cistog neba, brzo je premestio svoj pogled od hrpu vaznim dokumentima na velikom okruglom stolu u centru sobe za sastancima gde su trenutno sedeli duzina vazni suradnici od raznim kriminalnim podrucjama u Rusiji i Americi, na crnim ocima muskarca koji je upravo prekinuo najvazniji i najplodniji sastanak u ovoj godini. Osmeh plavookom muskarcem u pedesetima je pri kontaktom sa crnim ocima iznenadnog gosca momentalno spao sa lica a njegov zadovoljni pogled je zamenila mracna senka ogromnog nezadovoljstva i negodjivanja.

"Izvinjavam se gospodo, izgleda da ce sastanak mora biti odgodjen za sutra popodne." – plavooki muskarac kulturno se izvini svojim suradnicima ustajajuci od svoju stolicu na celu okruglog stola, usputno popravljajuci svoje crno sako, dok je pogledom ispracao nezadovoljne klijente kroz raskosnu dvokrilnu zlatnu vratu na cijem je pragom stajao crnokosi muskarac koji je upravo svojim upadom veoma moguce unistio veoma vaznu suradnju i ogromni posao za plavookim muskarcem.

"Vladimire. Ukoliko smem znati koji je razlog prekidanja ovako znacajnog sastanka? I bolje bi ti bilo da je dobar." - stariji muskarac sada vec srebrenim ocima u kojima se izgubilo prvobitno plavnetilo je ostro pozdravio crnokosog muskarca davajuci mu znak da mu se pridruzi umesto da jos uvek stoji na pragu raskosne radne sobe, stavljajuci gorku zlatnu tekucinu u dve kristalne case, dodavajuci jednu casu crnokosom muskarcu koji je zauzeo svoje mesto pored stolice u kojom je iznova seo muskarac ljutite nijanse plavih ociju.

"Svaki bitan razgovor se vodi uz casu dobrog viskija." – plavooki muskarac opusteno podigne svoje srebrene obrve kuckajuci staklenu povrsinu svoje case od casu svog nervoznog i zabrinutog sugovornika, pre nego sto istu prisloni na svojim punim usnama eksirajuci zlatnu zestoku tekucinu do kraja.

Iako je tek presao prag pedesetim godinama i polako je poceo ulaziti u korenama svoje starosti sto su jasno govorili i izrazenije bore na njegovom licu, kao i par srebrene pramenove u njegovoj crnoj kosi, plavooki muskarac je ipak bio olicetvorenje bozanstvene lepote i neodoljivog seksipila na kojem nisu mogli da odole ni starije, a ni mladje pripadnice neznijeg pola; pogotovo kad se uz to doda cinjenica da je bogati udovac i samohrani otac.

"Siguran sam da mozes i sutra potpisati dogovor sa novim partnerima za transporta kokaina." - cinicno se nasmejao crnokosi i nesto mladjiji muskarac koji je odavao istu lepotu, seksipil i pozeljnost kod neznijeg pola, odmahivajuci glavom i odgovarajuci svom sugovornikom kroz odredjenom dozom sarkazma i cinizma u svojim dubokim glasom. – "Ovo je veoma bitno, Konstantine." - naposletku je dodao kroz teskog izdisaja, prekrstavajuci svoje teske ruke na svojim cvrstim grudima i namrsteno skupljajuci svoje guste crne obrve, davajuci utisak da je zaista dosao da prica o necemu veoma bitnom, nesto sto ga opasno brine, cak ga i u mracnim dubinama njegovog srca, debelo plasi.

"U redu, imas moju paznju." – Konstantin je odgovrio sasvim hladno i ozbiljno, u potpunosti poslovnim tonom, i uprkos tome sto je bilo sasvim ocigledno da Vladimirova briga i nervoza kao i ta neka nezanemarljiva doza straha u njegovim glasom, pocela da pusta i zacvrstuje svoja debela korenja i u unutarsnjosti njegovog celicnog tela, na sta se Vladimir jos jednom tek malo cinicno nasmejao zbog Konstantinovog zaludnog i sasvim nepotrebnog pokusaja da sakrije svoje osecaje, svoj ocigledni i sasvim opravdani strah.