kapke mi držiš noću otvorene nekom nevidljivom niti i što više koračaš mojim mislima ona mi kapke sve više širi i san mi s tobom izmiče. odlazi nekud, ni ja ne znam kud. gde ga vodiš, reci mi molim te. želim da znam gde ideš s mojim snovima i na kojem mestu ih uništavaš, na koji način umiru i zbog čega im to radiš. jesu li baš toliko nemogući? jesu li baš toliko loši po tebe? a, da, ti ne želiš da sanjam o tebi, a ne znaš da kada te ne sanjam ja razmišljam o tebi, rekonstruišem tvoj lik u mislima, zamišljam scene u glavi, pravim se da sam srećna s tobom. jesam li? zašto mi ne daš da ti pridjem? zašto si ogradio tako debeo zid sa strane kojom sam pošla do tebe? zašto su sve druge strane bez najtanje žice? a kada se osvrnem, kada krenem nazad, vidim da sam samoj sebi put posipala trnjem svojim koje sam gubila boreći se da dodjem do tu dokle sam stigla.
