1

-Ne želim da razmišljam o tome

Izgovorila sam dok zapravo razmišljam o tome. Razmišljam o tome svaki dan, po ceo dan. Razmišljam o tome u sebi, razmišljam o tome dok pričam sa nekim. Razmišljam o tome dok se kupam, dok jedem, dok putujem autobusom, dok dišem i živim.

Koji je smisao života?

Rodiš se kao mala loptica kojoj je određeno da od tog trenutka kada je ugledala svetlost sveta mora da diše da bi ostala živa. Određeno ti je da se navikavaš na svet pun prljavštine, nepravde i haosa. Život ti prolazi ili veoma polako ili ti leti pred očima.

Upoznaješ nove ljude, stičeš nova iskustva, privikavaš se na nove stvari i zapravo je sve oko tebe novo. Sve je novo sem tvojih roditelja, tvog doma, tebe.

Kreneš u školu, učiš o stvarima koje ti nisu ni padale na pamet jer si do tog trenutka bio jedinka koja nije imala razvijene vijuge i ništa joj u životu nije bilo bitno sem porodice, prijatelja, jela, pića, igre i spavanja.

Uče te bitnim i nebitnim stvarima tokom života, uče te da budeš dobar prema svima, uče te bontonu i pravilima ponašanja. Na tebi je da li ćeš prihvatiti tuđa mišljenja ili ne.

Tokom svog pubertetskog perioda prolaziš kroz dramatične trenutke života, ništa nije tako lepo kao što je bilo kada si bio mali; svađe sa roditeljima, loše ocene, svađe sa prijateljima, prva ljubav, prva nepravda, prvi pad u depresiju i prvo vađenje iz nje

Da bi opstao u životu kao jedinka koja je prošla kroz dosta toga i muka joj je svega, želiš da se odvojiš od svih stvari na koje si navikao. Želiš da promeniš krug ljudi, mesto stanovanja, želiš sebi da priuštiš sve ono što nisi imao do sad.

Posao. Svi kreću od nule, radiš na nekom užasnom mestu sa užasnim ljudima i još užasnijom platom. Svaki dan postaje isti iako si ti u glavi zamislio mnogo veće promene kada budeš imao svoj ,,dinar''.

Pare ti se oslade, radiš više da bi imao više što znači da trošiš i više. Trošiš na bitne i nebitne stvari, na poklone, izlaske, pića i hranu, zavisnosti (narkotici, duvan, kocka) jer si obična jedinka koja je podložna svemu što postoji u ovom svetu. Možda plaćaš i račune ako si toliko zaglibio u životu.

Možda nađeš ljubav svog života, možda ne. Ako nađeš, čekaju te deca, čeka te lep i mukotrpan period života gde gledaš sve ono čega se ti ne sećaš. Želiš da priuštiš svom produktu sve ono što ti nisi imao, nisi dobio ili iskusio.

Dete odraste u samostalnu jedinku, napusti te i nađe svoje mesto u životu. Ako imaš sreće, doživiš i decu svoje dece, podižeš i njih, budeš desna ruka svom produktu za podizanje njihovog produkta- kojeg čeka sve ono što si ti prošao i kroz šta prolazi tvoje dete.

Tokom celog ovog putovanja, ako si našao ljubav svog života ona te je možda isto tako i napustila, ako jeste, umireš sam u mukama i patnji, život ti se završava na najgori mogući način i kao da ništa od svega toga nije imalo poentu. Ako te ljubav nije napustila, ona će otići zajedno sa tvojim poslednjim izdisajem, koji ti, sam samcat praviš. Tvoj život se završava, tvoje srce prestaje da kuca i tvoje svetlo odlazi negde daleko.

-Pa, šta tebi znači u životu?
Upitala sam osobu koja stoji naspram mene. Napolju je mraz i jako je hladno, dok izgovaram reči para mi izlazi na usta i jako se dobro vidi pored sveg ovog crnila oko nas. Kasno je, negde blizu ponoći i nisam sasvim sigurna šta radim napolju ovako kasno.

Zapravo me odgovor na ovo pitanje od ove osobe i ne interesuje toliko. Znam kako izgleda svet. Možda nije surov toliko koliko sam ga ja opisala jer, hvala Bogu, u životu postoje dobri i loši momenti, ali kada sabereš sve minuseve i pluseve opet si na nuli. Opet je to jedno crnilo koje te obavija od početka do kraja. Rođen si da umreš. Ako ne ostaviš neki trag u svetu dok dišeš bićeš zaboravljen nakon svoje smrti i kao da nisi ni živeo. Kao da nije bilo potrebe prolaziti kroz sav onaj nemir i haos.

Zato sam odlučna u tome da ne želim ipak odgovor na ovo pitanje.

-Izvini Aleks, stvarno žurim, pričamo neki drugi put, važi?

Dobila sam potvrdan odgovor i požurila kući kako bih provela određeno vreme u krevetu da bih mogla nastaviti da funkcionišem u životu i kako bih imala snage i energije da dočekam novi dan jer naše telo ne može da funkcioniše bez sna-takođe nešto što je čoveku urođeno.

Zašto ne možemo sami određivati u životu kako i šta ćemo raditi?
Zašto sami ne biramo da li ćemo se roditi ili ne? Zašto sami ne biramo da li nam je potreban san, hrana, voda?
Svi pričaju kako bi bilo dosadno da smo svi isti, a zapravo jesmo.
Ne postoji osoba na svetu kojoj ne treba hrana i tečnost kao i san da bi opstala u životu.
Ne postoji osoba koja barem jednom u životu nije iskusila bol ma kakav god on bio.
Delite društvo na klase, bogatu i siromašnu. Pričate o tome kako ipak nismo svi isti ali zapravo jesmo. I bogati i siromašni imaju iste potrebe.
Jeste da je nekome život lakši, ali svi oni imaju istu funkciju u ovom svetu: da se rode i umru. Tu je i ljubav.

Ljudi kažu da je ljubav jedan od lepših osećaja na svetu.
Ljubav je veza između roditelja i dece, između prijatelja, između momka i devojke.
Ljubav je kada osetiš svoj omiljeni miris na nekome.
Ljubav je kada okusiš svoje omiljeno jelo.
Ljubav je kada zimi legneš u topao krevet.
Ljubav je kada ozdraviš.
Ljubav je kada se oporaviš.
Ljubav je kada te više ne boli, kada možeš napokon normalno da spavaš, kada više ne osećaš bol u grudima i kada u životu napokon dobiješ osobu koja te ceni i poštuje, koja je vredna tvog vremena, a napokon izgubiš osobu koja ti je pokazala ,,pravu ljubav''.