1

1. Java

Osećam toplotu jutarnjeg sunca na svom licu i tvoj miris na sebi. Postelja je izgužvana, na začelju kreveta neuredno stoje dva bledunjava perjana jastuka i oba imaju miris tvoje kose. Osećam tvoje prste u mojoj šaci, priželjkujem ih, kao kada si mi jako stezala ruku u gluvo doba noći zbog lošeg sna, ali si i tada znala da je moja ruka tu za tebe. Znaš da se tvoji prsti uklapaju u moje kao puzle. Znaš da je toplota mojega tela tvoj dom i da se uz mene osećaš najsigurnije. Barem si se nekada osećala tako.

Sve svoje ruke sam izgubio u tvojoj kosi.

Voleo sam kada si se budila pored mene, sva otečena od spavanja, rumenih obraza i punih usana. Kada ti je kosa bila svuda ali opet tamo gde treba.

,,Poderana si na svakom delu ali si još uvek remek-delo.''

Jednom prilikom pitala si me koja mi je omiljena boja. Rekao sam ti da pogađaš. Napravila si tužan izraz lica i jako pokušavala da pogodiš jer si se plašila moje rekacije ako pogrešiš. Nakon par minuta si širokog osmeha i puna uzbuđenja uzviknula ,,žuta''.
Nikada nisam ni imao omiljenu boju, ali tog trenutka sam žutu zavoleo najviše na svetu.

,,Bio si crvene boje i zasviđala sam ti se zato što sam bila plave boje. Slučajno si me dotakao i postala sam nebo lila boje. Onda si odlučio da ljubičasta jednostavno nije za tebe.''

Tvoj sjaj u očima ne mogu objasniti nikome. Tvoj osmeh je potcenjen.
Ne. Ne preterujem. Zaista si tako jednostavna, a sasvim jedinstvena.

Ne ličiš ni ja jednu a uporno u svakoj tražim tebe.

Tvoje oči ne sijaju više zbog mene. Miris tvoje kose sada upijaju neki drugi jastuci. Osoba koja se sada budi pored tebe ne divi se tvojim punim usnama i rumenim obrazima. Tom nekom omiljena boja nikada neće biti žuta.

Pada mrak, hladno je i postelja je zategnuta. Jastuci su sveže oprani i uredno namešteni. Znam da ovo sad sve je java jer ti si bila moj povod da sanjam.

Ofarbao sam zidove žutom bojom.