PRIVATNA SKOLA

Tamo gde zivi lepota

Dolazim iz mesta gde je sve sivo. Ljupke prodavnice u prizemnim pravouglim zgradama nanizanim jedna do druge. Voda u jezeru u centru grada. Cak je i sunceva svetlost nekako zagasita. Prolece je jedva primetno, a jeseni uopste i nema.

Ako zelite da vidite nesto lepo u Krotonu,u Pensilvaniji,morate da sedite u svojoj sobi,tri sa tri, u dosadnoj kuci na sprat,i da vam oci budu zatvorene.
Morate da se prepustite masti.
Neke devojke zamisljaju da hodaju crvenim tepihom,sa svojim deckom,slavnim glumcem dok oko njih sevaju blicevi fotoaparata. Druge ,sasvim sam sigurna, fantaziraju da su princeze,prizivajuci dijamante,tijare i viteza na belom konju.
Jedina stvar o kojoj sam ja mastala u osmom razredu bila je Akademija "Iston".

Kako sam se nasla tamo,u mestu o kojem sam sanjala,dok su moji skolski drugovi ulazili u dosadnu Korotonsku srednju skolu,ni sama nisam sasvim sigurna. Nesto u vezi s tim sto dobro igram fudbal i lakros,sto sam imala dobre ocene i dobila fenomenalnu preporuku od jedne ucenice koja je upravo zavrsila Akademiju "Iston", Felise Rejnolds (bivsa devojka mog brata Skota,koja je uz to starija i mnooogo vise kul od njega).
Takodje,mislim da je uticalo i nesto moljakanja od strane mog oca.
Medjutim,to me vise ne zanima. Sada sam ovde i sve je onako kako sam zamisljala.

Dok me je otac vozio nasim razdrndanim subaruom po suncanim ulicama Istona,u Konektikatu,jedva sam se suzdrzavala da ne pritisnem nos i prozorsko staklo.

Prodavnice ovde imaju platnene tende veselih boja,dok im izlozi sljaste.
Starinske ulicne svetiljke su prepravljene da rade na struju.
Cak su i trotoari lepi,uredni i oiviceni ciglom.
Iako sam osecala da ne pripadam ovde,u svojim izbledelim farmerkama i nebo plavom majicom,nije bilo mesta na svetu gde sam vise zelela da zivim. I nisam mogla da verujem da cu uskoro bas ovde biti.

Do same Akademije Iston se dolazi uzanim dvosmernim putem koji vijuga od grada kroz brda izned njega. Mala drvena tabla na niskom kamenom postolju oznacava ulaz u skolu. Na njoj,izbledelim slovima pise :  Akademija Iston,osnovana 1858.

Otac je provezao automobil kroz kapiju od cigala i kovanog gvozdja i bila sam uvucena unutra. I to snazno. Tu su bile zgrade od cigala i kamena,vrata od drveta sa gozdenim sarkama,kamenom poplocane staze...
Sve sto sam videla bilo je savrseno. Nista me nije podsecalo na kucu.

"Rid,ti si navigator. Gde da vozim?" Upita me otac.
Mapa Istona koju sam drzala u ruci pretvorila se u oznojenu zguzvanu lopticu. Izravnala sam je na butini,kao da je nisam znala napamet.
"Skreni desno pored fontane." rekla sam,trudeci se da zvucim smireno. "Spavaonica za ucenice druge godine je na kraju" dodala sam.

Provezli smo se pored dva gotovo ista mercedesa kabrioleta. Jedna devojka plave kose stajala je pored njih dok je jedan muskarac (njen otac ili njen sluga) vadio iz gepeka ogroman komplet torbi marke luj viton i slagao ih na ivicnjak.
Tata zazvizda.
"Ovi ljudi bas umeju za zive." Rece on, a mene je istog trenutka iznerviralo njegovo strahopostovanje,iako sam ga i sama osetila.

Ispred tri improvizovane spavaonice koje su stajale u krugu na sredini uzvisenja,prodice su se ljubile,grlile i proveravale da li svi imaju sve sto im je potrebno. Decaci u pantalonama zemljine boje i belim kosuljama igrali su fudbal. Sakoe su bacili na travnjak, a obrazi su im bili rumeni. Dvoje profesora strogih lica stajali su pored kamene fontane koja nije radila i razgovarali klimajuci glavom. Devojke sjajne kose uporedjivale su rasporede casova,smejuci se,upiruci prstom i dosaptavajuci se.

Evo ga prvi deo,uzivajte dragi moji!
Kiss