Bilingzovke

176 9 1
                                    

"Bilingz? To je spavaonica iskljucivo za visu klasu ucenika. Bez obzira na to da li si u mladjim ili starijim razredima, potrebno je da ispunis odredjene uslove da bi upala tu."
"Uslove?"
"Akademske, sportske, administrativne. Ako ispunis sve uslove, dobijes pozivnicu od uprave spavaonice na kraju skolske godine. Vrlo su selektivni. Moras da budes sastavni deo istonske zajednice da bi tamo zivela."
Izraz njenog lica je jasno govorio # nikada neces tamo ziveti #

Upoznala sam Misi Turber pre samo pet minuta i vec sam imala zelju da je udavim. To je ona devojka sa svinjolikim licem koja se smejuljila kad je pomenuto pravilo o zabrani pristupa decacima u spavace sobe. Imala je plavu kosu sa izvucenim pramenovima koju je vezala u kiku visoko na potiljku i nos ciji je vrh bio toliko okrenut na gore da ste mogli da joj vidite unutrasnjost nozdrva.

Ne bih se ni trudila da razgovaram sa njom da mi Konstansa nije rekla da su njeni roditelji i sva njena braca i sestre pohadjali ovu skolu, i da zna sve sto je moguce znati o njoj.
Potrazila sam u prirucniku podatke o spavaonici nasuprot nase, ali tamo je stajalo samo ime Bilingz. Nista vise.

"Na kraju godine treba svi da se prijavimo." Rekla je Konstansa svojim uobicajnim tonom punim entuzijazma, dok smo izlazile iz reda za dorucak i ulazile u trpezariju.
"Kladim se da bismo sto posto bile primljene." Dodala je kad smo ostale same.

Istonska trpezarija je ogromna prostorija kupolastog svoda koji se zavrsava  malim svetlarnikom od brusenog stakla.
Za razliku od moje gimnazije, namestaj ovde nije bio od plastike i metala vec od pravog, masivnog drveta.
Po zidovima su visile slike koje su prikazivale razlicite aspekte zivota kroz istoriju Nove Engleske.
Sve je bilo veoma tradicionalno i staromodno.

U prednjem delu trpezarije stajao je veliki sto koji je bio nesto kompleksnije ukrasen. Tamo je sedelo nekoliko profesora sa tacnama sa hranom ispred sebe. Dvojica starijih profesora sedeli su naslonjeni, ruku prekrstenih preko grudi, i razgovarali, skenirajuci pogledom prostoriju.

"Ne mozes da se prijavis. Oni te pozovu." Ponovila je Misi, prevrcuci ocima. "Kako je ona uopste dospela ovamo?" Rekla je, ne bas sasvim tiho, Lorni, sitnoj devojci koja joj je bila sa druge strane.

Lorna je imala sitne crte lica nad kojima su diminirale guste smedje obrve i najkovrdzavija smedja kosa koju sam ikad videla. Malo je pricala, ali nije se odvajala od Misi celo jutro tako da sam imala osecaj da mi se ne dopada.

"Sjajan stav." Rekoh ja.
Uz podrugljivu grimasu, Misi sede na sam kraj stola, promoravajuci nas da se provlacimo izmedju nje i stolice iza.

"Kako god. Poenta je da ne moze bilo ko da upadne u Bilingz. Moras da budes ... posebna." Rekla je Misi, dok je pedantno ramotavala ubrus.
"A jednom kad se ubacis tamo, pretvaras se u zlato." Dodala je Lorna. "Sve dobijaju super ocene."
"Da, cak i ako su im ocene pre toga bile ocajne. Pa ti vidi." Dodala je Dajana Voters, jos jedna devojka sa naseg sprata.

Sa svojom kratkom plavom kosom i porcelanskom protezom za zube licila je na malu vilu.
"Plus, kapiteni svih sportskih ekipa i predsendnici svih klubova zive tamo."
"One su uspele u zivotu." Rekla je Misi. "Zene koje su zivele u Bilingzu postale su senatorke, filmske zvezde, voditeljke, spisateljice."
"Koledz? To im nije problem." Rekla je Dajana. "One dobijaju preporuke od svih svrsenih ucenica i svaka od njih se odmah upise na jedan od cetiri univerziteta iz Ajvi lige. Sve do jedne."
"Zezas." Dobacila sam ja.
"Ma jok. Ne zajebavam se." Odvratila je Dajana. "Kod njih nema promasaja."
"Tako je." Dodala je Misi mazuci sir sa niskim procentom masti na zemicku. "Jedva cekam sledecu godinu. Da mi je da dobijem jednu od onih ogromnih soba! Kavezi u koje su nas sada strpali sigurno krse povelju o ljudskim pravima."

"Zbog cega mislis da ces preci tamo? Mislila sam da treba da te pozovu." Rekla sam zajedljivo.
"Pozvace me. Ja sam naslednica." Rekla je Misi, kao da je to nesto sto je trebalo da znamo. "I moja majka i sestra su zivele u Bilingzu."

Dobro. Sad sam je mrzela jos vise. Cinjenica da neko takav moze da dobije nesto kao sto je Bilingz, i to na tacni, najbolje ilustruje sve sto nije u redu sa ovim svetom.

"Sto u sustini znaci da ce biti primorane da je pozovu." Dobacila je Lorna uz smeh.
Opa. Mozda Lorna i nije tako losa.
Misi joj je uputila jedan pogled od kojeg je ova prebledela.

"Pogledajte." Rece Dajana podizuci bradu. "Mi o vucicama."

Pogledala sam i videla ih kako dve po dve hodaju pravo prema stolu u samom centru trpezarije.

Na celu je bila devojka sa crnom kosom i oziljkom koji je sada bio sakriven negde ispod belog lanenog blejzera i crne majice.
Bila je visoka. Razgovarala je sa vitkom devojkom cija je svetlo smedja kosa ponovo bila podignuta u neurednu pundju.
Za njom je isao i njen andjelak , cije su plave lokne poskakivale dok je zurila za svojim prijateljicama. Ona je bila jedna od cetiri drugarice koja je isla podignute glave. Rukama je stiskala knjige uz grudi i cinilo se da se snazno koncentrise na nesto sto se desava u njenoj glavi.
Zista su bile tu. Zaista su postojale.

"Ubila bih da mogu da budem Noel Lanz." Rece Dajana naslanjajuci bradu na ruku.
"Da, to ce sigurno da se desi " dobaci sarkasticno Misi.
"Koja je od njih Noel?" Upita Konstansa.
"Ona u belom blejzeru." Odvrati Lorena sa zaviscu.
"Prica se da se Harvard, Jejl i Kornel otimaju za nju."

Videla sam da iza Noel sedi onaj krupni plavokosi momak koji je uhvatio loptu koju sam bacila juce i masira joj ramena svojim velikim sakama. Najednom se sagnu da je poljubi.

"Pre bi se reklo da ce on ici tamo gde ona bude isla." Rece Dajana. "Cisto sumnjam da je on glavni u toj vezi."

"Ko je devojka sa nosom u knjizi?" Upitah.
"To je Arijana Ozgud." Odgovori Misi "njena porodica poseduje pola americkog juga."

"Manekenka je Kajran Hejz. Radila je za Ralfa Lorena. "  rece Lorna.
"Jao Boze! Da! Videla sam je na bilbordu!" Uzviknu Konstansa.
"Cekaj ona je stvarno manekenka?" Pitala sam.
"Sto? Nikad ranije nisi videla neku manekenku uzivo?" Odvrati Misi.

"A tu je i Tejlor Bel." Rece Dajana. "Po svim merilima najpametnija devojka koja je ikada stupila u ovu skolu."

"Najbolji fakulteti, najzgodniji momci. Ne bi uopste bilo lose biti Bilingzovka." Dodala je Dajana.

"Sta je sa ostalima?" Upitah, gledajuci u druge devojke koje su sele kod Bilingzovki.

"Eh, i one su Bilingzovke." Rece Dajana mahnuvsi viljuskom.

Znaci bila sam u pravu. Noel i njene drugarice su bile te koje su vazne.
One su bile te koje vredi poznatavi.

Srce mi je ubrzano tuklo i ja snazno pritisnuh dlan o butinu.
Nikada do tada nisam zelela nesto tako kao sto sam zelela da se nadjem za tim stolom.
Moj tuzni zivot kod kuce bio bi onda toliko daleko da bih mozda uspela potpuno da ga zaboravim.



Evo ga i osmi deo. Uzivajte i ostavite vote.

You've reached the end of published parts.

⏰ Last updated: Dec 05, 2018 ⏰

Add this story to your Library to get notified about new parts!

PRIVATNA SKOLA Where stories live. Discover now