Podjoh 2-3 koraka naprijed,i vrata se tako glasno zalupise da se zatresao pod,prepadoh se,posla sam prema vratima da izadjem vani,ali nisam mogla ih otvorit,i sjedoh na pod pored njih i pocela sam plakat,ali tiho jer sam se bojala da ce netko cuti,"kako sam mogla biti tako glupa,pa pokusati otkriti sto je unutra,trebala sam slusati mamu i tatu.
I neznam jesam li plakala tako satima,ili 2 minute,nije mi bilo bitno,jer me bilo jako strah,i tada zacuh tiho skripanje,negdje dole duboko,"podrum je jako velik i mracan,a ja sam ovdje zarobljena,sumnjam da ce me mama i tata ovdje potraziti kad vide da me nema,najbolje bi bilo da potrazim drugi izlaz",i pocela sam slijediti skripanje,i dugo sam hodala,jer sam hodala polako,bilo me je jako strah,jer je podrum tako velik i mracan pa je svaka mala skripa odzvanjala zidovima,i kako sam isla dalje sve sam jace cula skripanje,i kad mi se toliko priblizilo, da kad bih zakoracila korak dva,nasla bi se tocno na njemu,najednom se cuo ogroman vrisak,brze sam se sklonila u stranu i pocela plakat.
