Nakon što joj je na silu oduzeto i spaljeno sve što je bila. Nakon što je ostavljena sama da prebira po pepelu svoje prošlosti tražeći neki deo sebe koji nije izgoreo. Nakon što je svoje snove naglo prestala sanjati.
Nakon što je prestala biti.
...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Gledam negde prema gore iz jezera punog smrada i boli, i čujem glas anđela kako klečeći pred Bogom plače jer nije uspeo spasiti dušu koja mu je bila poverena. Pogledam je: Duša je bila jedna žena, dozlaboga zla i pakosna. Vratim pogled gore i čujem kako Bog pita anđela da li ta duša na sebi ima ijedno dobro delo? Anđeo Mu odgovara: Da, ako je nešto dobro i proizašlo iz tog silonog zla, onda je to bilo kad je gađala prosjaka glavicom luka. Bog mu odgovara: A ti uzmi tu glavicu luka, pruži je prema jezeru, pa neka se žena uhvati za nju i neka pomoću nje ispliva napolje. Ako je izvučeš napolje iz jezera, nek' ide u raj, a ako se luk prekine, onda nek' ostane žena tamo gde je i sad. Anđeo tako uradi. Duša se uhvati za taj struk luka i poče se izvlačiti iz pakla, a kad se za nju uhvatišmo i mi, druge grešne duše, ne bi li se i mi spasli, ta žena, što je do mene bila, i za čiji struk luka sam se i ja uhvatio, počne se ritati govoreći; „To je moje. To je samo moje." Struk luka se prekine i mi se svi, zajedno sa tom ženom, vratismo nazad u ognjeno jezero.
Pogledam gore i vidim kako anđeo opet zaplaka i ode*.
Hoće li moj anđeo na mojoj duši pronaći prosjaka i glavicu luka, zapitam se, ne mogavši je sam pronaći. ________________ *Dostojevski - "Braća Karamazovi" - Knjiga sedama: Aljoša - Poglavlje: III - Glavica luka.
_______________
P.S. Sređujem priču, pa sam zato povukla i onaj prvobitni uvodni deo. Nemam još puno. Priča je napisana, samo da je još dopunim i oblikujem (izbrusim).
Ne znam kad ću je objaviti. Ne smem ništa unapred obećavati, jer znate da, na žalost, nijedan obećani vam rok nisam ispoštovala.
