First part.
Steal It - You're DEADMAN.
Uzela sam svoj najnoviji ajfon i pozvala kućnu pomoćnicu.
''Fila, dolazi odmah. Pod se neće obrisati sam.''
''Gospođice, šta ste uradili?''
''Zar' ja? Bože, ne. Moj pas Roki je to uradio. Dolazi odmah i obriši ovu kaku što je ostavio pored kantice sa peskom, uzgred, moraćeš da promeniš taj pesak.''
''Naravno, odmah dolazim.''
Zazvonio mi je telefon. Bila je to moja najbolja drugarica Tesa.
''Hej Tesa, šta ima?''
''Ništa Ajvi dušo, dosadno mi je, šta misliš da odemo do tržnog centra, jako mi se ide u šoping. Videla sam neke kul krpice.''
''Uh, dobro si mi javila. Mom ormanu je potrebna promena, da ga osvežim. Uskoro mi moji kupuju novi, veći, praktičniji orman. Biće ogroman i pola će se ugraditi u zid. Više odeće će stati unutra. Kad i gde bi se našle?''
''Kod Frikl sata u centru kod opštine, za 10 minuta. Nemoj da kasniš dušice. Vidimo se!''
''Važi, odmah dolazim samo da se sredim!''
Otovrila sam moj mali orman. Zapravo nije mali, ali je premali za mnogo moje odeće. Šta obući? Ma, bilo šta. Sve je prelepo. Uzela sam crnu majicu koja ima čipku na leđima tako da mi se provide, uske bele helanke, crne papuče sa mašnicom i crnu tašnu sa belim šarama. Ponela sam moju omiljenu karticu, na koju svake nedelje moji roditelji uplaćuju dovoljan iznos novca, taman da zadovolji moje potrebe. Koje su ogromne. Znam, imam najbolje roditelje. Pri izlasku iz sobe, koja je ogromna, udarila sam u Filu.
''Pazi kuda ideš, mogla sam da polomim nokat! Sigurno je skuplji od tvojih prnja koje nosiš, a lepo smo ti naredili da nosiš svoju uniformu. Uzgred, zašto je ne nosiš?''
''Izvinjavam se gospođice zbog vašeg NE polomljenog nokta. Na pranju je, a za razliku od vas, ja nemam mašinu za sušenje. Gde treba da se počisti?''
''Mene ne zanima to što ti nemaš mašinu za sušenje, moraš imati uniformu. Rekla sam ti da je pored kutije za pesak! Pa ti mene uopšte ne slušaš. Žurim, pomeri se da prođem i pazi na Rokija.''
''Hoću... Uh, kakva bahatost, nema poštovanja...'' - prošaputala je.
''Čula sam te Fila.''
Dok sam silazila niz stepenice, ugledala sam mog brata kako izlazi iz kuhinje.
''Filipe, gde ti je auto?''
''Ajvi, znaš da još nemaš još 18 godina da bi dobila dozvolu, ako te uhvate...''
''Imam 16, položila sam, to je skoro isto. A i da me uhvate, platićemo. Ne brini se, samo mi daj ključeve.''
''Evo ti, al upozorio sam te.''
''Važi.''
Napolju, ispred kuće, parkiran je Porše. Prelep sivi Porše. Kako je moćan osećaj kad sednete u njega, date gas i bukvalno ste za sekundu na kraju sveta. A što je najvažnije, Fila to divno održava, sve je čisto. Stavila sam ključ i uputila se ka satu. Stigla sam, Tesa je već bila tamo sa svojim najnovijim motorom.
''Opa Tesa, nov motor.''
''Da, želela sam da bude iznenađenje.''
''Uspela si.''
Uzela sam tašnu iz automobila, zaključala ga i krenula sa Tesom u tržni centar. Nema veće sreće nego kad prolazim kroz te hodinke, a sa strane ogromne prodavnice odeće, obuće, nakita. Tako bih želela sve da ih imam. Mada, mogla bih. Ali moji imaju limit koliko šta mogu da kupim, do koje cene. Ne žele da me razmaze skroz.
Ušla sam u svoju omiljenu prodavnicu odeće - Unite. Kad uđete, imate osećaj da ste u raju. Ogromna prostorija u kojoj je sve tako savršeno raspoređeno, a što je najvažnije, sve po najnovijoj modi. Pri ulazu moramo prvo da ostavimo tašne, radi sigurnosti.
''I dobro pazite na tašne.'' - rekla je Tesa jednom prilično zgodnom čuvaru.
''Ne brinite.'' - namignuo joj je.
''Tesa, ovo je raj. Ja stvarno ne znam odakle da počnem.''
''Ni ja, stvarno raj. Hmm... Vidi ovu majicu, prelepa je, idem u kabinu da je probam.''
''Tes... Onaj čovek me posmatra već par minuta, plašim se.''
''Ništa ne brini, verovatno je to samo neki perverznjak kojem se sviđaš. Ma ne sme ti ništa.''
Ali bio je to stvarno strašan lik. Gledao me je podmuklo. Pokušaću da ga zaboravim.
Bile smo ovde satima, satima, isprobavale, smejale se. Šoping je nešto što nas spaja i čini srećnima. Napokon, skupile smo sve što nam se sviđa i što smo rešile da kupimo, otišle smo do kase.
''Tesa, zaboravila sam novčanik u tašni, odmah se vraćam i čuvaj moje stvari.''
5 minuta kasnije...
''Kako mislite nema moje tašne? Crna sa belim prugama? Da je neko nije uzeo?''
''Ne gospođice, nije ni ppostojala vaša tašna ovde, siguran sam.''
''Ajvi, šta se ovde dešava, žena te čeka na kasi.'' - došla je Tesa.
''Gospodin obezbeđenje mi je izgubio tašnu, neko ju je ukrao. Jesi ti svesan šta se sve nalazi u toj tašni, koliko novca na kartici!? Ovo neće proći bez tužbe.''
''Ja se izvinjavam, ali vratićemo kamere, stvarno se izvinjavam.''
''Ja nemam niišta od tvog izvinjenja. Odlazimo Tesa.''
''A stvari Ajvi? Ja sam svoje kupila, ali ti... Znaš šta, kupiću i tvoje, vratićeš mi pare kad budeš imala.''
''Stvarno bi to mogla? Hvala ti mnogo, prava si drugarica.''
Pri izlazu, taj čudan čovek stajao je nedaleko od vrata, kod klupe. Gledao me je i pokušavao je da zadrži osmeh. Da nije on taj koji mi je ukrao tašnu? Moj ajfon! U tašni je. Možda policija može da locira preko njega gde se nalazi. Da, odmah čim dođem kući, javljam mami i tati. Ovo neće proći tako lako.
_____________________________________________________________
Moja prva priča. Nije nešto napeto na početku, ali verujte, dosta toga će se zakuvati. Da je nastavim? :)
