Ljudi se opuštaju na mnogo načina, a ja najviše volim baš ovakav.
Sunce, plaža i plavo more kome nema kraja.
Jedino me nerviraju poruke od Almedina ali nedam da mi to pokvari ovaj odmor.
Skinem sesir i suncanice i odvucem Asmiru u more da plivamo. Navece setamo i kupujemo stvari koje nam nikad u zivotu nece trebati, ali jedan je zivot. Prosta uzivancija.
Sa Mirzom se i dalje ponekad cujem, i dalje je ista situacija, napise "Aha" i tu stane dopisivanje, ali nesto mi neda da ga jednostavno otkacim.
Nije on momak da padnes na guzicu od ljepote i iskreno ima blamirajucih slika koje ja nikad ne bih postavila na drustvene mreze. Ipak djeluje fin na prvu i mozda se jednostavno ne zna dopisivati, pa cekam vidjenje uzivo.
12.08.2017.
Gledam u kucu u kojoj sam odrasla i shvatam da je kod kuce najljepse. Na moru jest lijepo ali ipak je najljepse vratiti se domu svom.
Jebote! Zvucim ko kakav pjesnik...
"Cao medena" izvalim oci na novi nadimak
"Odkud to?"
"Koje?"
"Pa to medena"
"Ne znam ni ja, jednostavno gledam tvoje slike i preslatka si mi. Morao sam😅"
Izbecim na ove Mirzine rijeci, zatrepcem par puta, ali mi se i dalje ne slijezu u mozgu. Na kraju slegnem ramenima i odgovorim sa
"Ahaaa" i dobijem jedan
"😘"
Gledam u mobitel i kontam sta na ovo odgovoriti, inace nisam osoba koja puno konta o ovakvim stvarima ali uzivo, ovako ne mozes vidjeti izraz lica. A izrazi lica puno govore.
Dok ja kontam dolazi nova poruka
"Kad se mozemo upoznati"
Opa, tek stigla kuci a on vec krenuo u akciju. U sekundi smislim plan
"Sutra?"
"Super! Moze, vrijeme?"
"Da ne bi bilo zabune ja sutra moram na svadbu, ali cu pobjeci sa svadbe, mozemo se naci u Palmi"
Palma je nasa lokalna slasticarna
"Zauzeta sam par sledecih dana" ma kakvo zauzeta, samo trazim razlog da ne budem na svadbi, ali on to ne mora znati
"Moze, samo mi javi kad mognes izaci, ja ne radim sutra svakako, za minutu sam u Palmi"
Iscerim se sama za sebe, nekako sam uzbudjena, stvarno momak djeluje fino.
Mozda konacno naletim na normalnog momka. Ah kad bi bila te srece.
Prisjetim se par pacijenata sa kojima sam izlazila.
Jedan je isao sa mamicom do kona na kaficu pa kad oni oture pricu, ostanu na kafici i po pet sati. Boze me sacuvaj!
Drugi je kad smo prolazili pokraj radnje sa kozmetikom prokomentarisao kako mora kupiti kremu za depilaciju. Ja mislila kako mu treba mami ili sestri, ali jok, kaze hoce on sebi depilirati noge. Pu pedercino jedna!
Nije vise samnom izasao.
Ima ih jos dosta ali nisu vrijedni spominjanja.
Sa Mirzom sam se jos malo dopisivala i kad sam pogledala na sat vidim da je prosla ponoc. Pozdravimo se i odem na spavanje, valja se odmoriti i biti sutra lijepa. Ipak je sutra zvanicno upoznavanje, ne znam ni sama zasto sam toliko euforicna.
13.08.2017.
Kako obicno bude trka na sve strane, ja ne mogu da sredim kosu, nece pa nece da stoji kako treba. Sve sam sredila, cak sama sebi izgledam lijepo ali prokleta kosa vodi svoju politiku.
Zvanicno, mrzim je!
Na kraju samo je protresem rukom i stavim suncanice na glavu, mora proci.
Okrenem se oko svoje ose pred ogledalom i zakljucim da mi se svidja sto vidim.
Pantalone na peglu, smedja kosuljica sa tri-cetvrt rukavima sa zasivenim ukrasima oko vrata zbog cega mi ne treba ogrlica, bez pismo torba i bez sandale. Sve sklopljeno, nista provokativno, a opet mogu reci da mi dupe odlicno izgleda. Za divno cudo.
-Zerina, jesi li spremna?- to je otac
-Jesam Rukfas-
-Eee kako se sredjuje kad se upoznaje novi decko, aaa?- otac po obicaju zeza
-Zar nisam uvijek sredjena i lijepa?- kao uvrijedjeno pitam
-Aha, ko spajz- samo ga osinem pogledom a on se smije
-Jel idemo sa tvojom limuzinom-
-Nego sta, moraju svi vidjeti moju novu ladju. Mama idemo- nek vala i ona nekad kasni
-Idem, sta se deres- mamina omiljena recenica
Ove bosanske svadbe su glupost na kvadrat, ja se necu ni udavati ako ce mi prirediti ovakav cirkus.
Skupe se svi kod mladozenje, pa onda idemo po mladu, pa opet mladozenji, pa onda vjersko vjencanje, pa na kraju negdje gdje ce slaviti. Krenes u 12 i vozas se citav dan, kao da ti onda bude do slavlja i muzike, a i hrana uzas, sve hladno i zilavo.
Ja svako malo pogledam na sat, odlucila sam oko sedam da kidnem sa svadbe, oduzio mi se dan uzasno.
Pola sedam..... dvadeset minuta do sedam..... petnaest minuta do sedam.... auuuu pa nikad..... i konacno pet minuta do sedam.... ne mogu vise, ubi me ova glupa muzika!
Posaljem poruku Mirzi i onda svako pet sekundi virkam na mobitel. Rekao je trznuti kad stigne.
I evo ga!
Ne znam sta mi je, pa nije da se prvi put upoznajem sa nekim momkom, ali srce mi luduje.
Graciozno koliko mogu, krenem da se upoznam sa njim. Polako sidjem niz stepenice, neko bi rekao prava dama, ja kazem hvala Bogu sto se nisam razbila u ovim visokim sandalama, i evo me pred njim.
Kao pravi kavaljer me je cekao, i izuo me iz cipela. Ovaj, sandala.
Polako ga odmjerim od cipela do ociju. I Boze moj! Prije svega predobro obucen, onda visok, ekstra tijelo, pune usne, bolje od mojih, tople smedje oci, ma na momku je sve tamam.
-Cao- stanem pred njega i pogledam gore da mu mogu vidjeti oci
Pa ako nema 185cm evo moja glava, jer ja sa svojih bijednih 163 plus sandale 10 moram zabaciti glavu da ga pogledam u oci.
-Cao i tebi- mogu zaklest da me je odmjerio kao i ja njega, a tek glas, dubok i hrapav, da ti se svaka dlacica digne na tijelu
-Konacno se upoznajemo- nastavi pa se spusti i poljubi me u obraz, a ja ko kip.
Ajde mozgu dragi, proradi.
Pa nije moguce da me je neko ostavio bez teksta.
-Drago mi je- prevalim nekako
-Meni jos draze- kaze gledajuci me u oci
-Idemo- pokaze mi rukom ispred sebe u pravcu Palme, samo kimnem glavom i krenem
Pa kako je krenulo izgleda da ce on biti pricljiv a ja ne.
Kad smo se smjestili ponovo sam ga morala prostudirati, ima manjka kose na glavi, tj malo vece zaliske ali to je totalno zanemarljivo jer je svarno lijep momak. I ocigledno se ne zna slikati jer je uzivo bar deset puta ljepsi.
Samo se nadam da je i normalan.
-I sta ima kod tebe?- Mirza zapocinje razgovor
-Ah evo, vrucina i svadbi, bar sam sa jedne pobjegla, zahvaljujuci tebi- poklonim mu svoj najljepsi osmijeh nadajuci se da ne izgledam ko debil
Mirza se zasmije naglas i odmahne glavom, sta li mu je to znacilo. Okrene se i pogleda okolo
- Ovdje niko ne dolazi da usluzi, idem nam ja naruciti- i ustane frajer i ode a da me ne pita sta cu ja piti
Uhvatim se za glavu i u nevjerici nasmijem. Ne znam dal mi je tragicno ovo ili simpaticno.
Vidim ga da se vraca pa se uozbiljim.
-Usluga im je nikakva- kaze dok sjeda, a ja samo podignem obrve, ali on nista ne spominje to sto me nije pitao sta sam ja planirala piti
-Definitivno jest- odgovorim pa se nasmijem, ajde da vidim bas sta je narucio
-I kako to da se do sad nismo upoznali, pa fakticki smo komsije- pita me
-Ne znam, ne znam ni gdje ti tacno zivis-
-Kod Murge, a ti si na granici ako se ne varam, onoj sa Zivinickom opstinom- kimnem glavom
-Jesam, i vjeruj sa poznajem samo svoju generaciju iz ovog mjesta i jos oko 10% stanovnistva- slegnem ramenima
-Kako to?-
-Nisam se druzila mnogo, uz to bila sam fokusirana na fakultet, i nisam ga zavrsila odma da ti kazem, ali mi je oduzeo stvarno puno vremena, kad god je bio neki koncert ja imam ispit, ili kad su me rodjaci ili neke drugarice zvali da izadjemo nisam imala vremena, tako da su na kraju odustali. Sad imam samo jednu rodicu sa kojom se bas druzim, mnogo kolega sa kojima se u prolazu pozdravim, i rodbine i poznanika sa kojima mogu zastat i progovoriti po koju rijec- slegnem ramenima na svoju tuznu istinu
-Sta ces, takav ti je zivot, svakome se po nesto desava-
-Pricaj mi nesto o sebi, ja sam sad imala poduzi monolog, tvoj red-
-Sta da ti pricam, imam starijeg brata koji je ozenjen i ima sina od tri godine, imam dosta drugova, radim u sodi za privatnika, ne pusim, prestao sam piti kad sam shvatio da dodjem kuci a nemam pojma kako sam dosao- glasno se nasmijem na ovo
-Znaci doslo iz dupeta u glavu- i on se nasmije i kimne glavom
- Iskreno ja to nisam nikad ni probala-
-Pice?- rasiri oci a ja kimnem
-Nikad nista?-
-Ni pomirisala, imam osjecaj da bih od jednog gutljaja se napila- on odmahne glavom
-Mislio sam da vise takve ne postoje, osim bula-
-Ima i njih koje piju, nemoj da te marama zavara-
-Hahah, upravu si-
I tako ja shvatim da je njegov problem dopisivanje jer nismo usucivali dobra tri sata.
Bio je savrsen dzentlmen osim onog pica, donijeli su nam po kolu, pa smo pojeli po sladoled i na kraju sam morala se vratiti na svadbu.
Obecala sam mu da se opet vidimo i razisli smo se uz jos jedan poljubac u obraz.
Stresla sam se, nije mi se niko ovako dopao na prvu kao on.
Sudbina, kako kazu stariji.
