1.09.2012.
To uzbudjenje,konacno krecem u peti razred,i napustam svoju uciteljicu i svoju staru ucionicu,i krecem u skolu sa uzbudjenjem,savrseno se secam tog dana svi su mi bili tako strani,nejasni,umisljeni,svi su mene gledali kao cudaka,koji se odjednom tu stvorio..Svi smo bili uzbudjeni,stajali smo u skolskom dovristu i cekali da nas podele u odeljenja,tada smo se mesali :).Upala sam u odeljenje V2,sa svima sam se upoznala svi su bili tako dobri,ali bila je jedna devojcica koja je bila drugacija od svih njih,nismo se odmah upoznale,nisam htela da navaljujem,sve se desavalo postepeno.Jednog dana smo pocele da pricamo,i znala sam da je ona savrsena,znala sam da cemo biti najbolje drugarice,jer smo bile mnogo slicne.Rekla mi je da se zove Aleksandra,i ja sam se njoj predstavila :),pocele smo da se druzimo,da radimo stvari zajedno,i ubrzo smo postale najbolje drugarice,i sve je bilo divno,mnogo sam je volela.:) Prosla je Nova godina,i moja majka,sestra i ja smo se preselile,i morala sam da predjem u drugu skolu,nazalost.Bilo mi je krivo sto sam morala da napustim sve svoje drugare,a pogotovu Aleksandru :/,ali obecale smo jedna drugoj da cemo zauvek biti najbolje drugarice,i da cemo se vidjati,kao pre. <3
20.01.2012.
Pocinje drugo polugodiste,nova skola,novo drustvo,novi profesori,sve mi je strano,nisam zelela da dodjem u ovu skolu,nedostajala mi je Sedma,i Aleksandra.Usla sam u ucionicu i moja razredna Gordana me je predstavila mom novom odeljenju,tada sam bila V3.Znala sam da cu biti na meti zajebavanja jer sama po sebi se razlikujem od ostalih,a to je pocelo vec prvi dan cim sam usla u kabinet.Znam sta sam i obukla hah,bila je to neka vunena tunika,helanke,i cizme(bila je zima xd),znala sam da me nece prihvatiti,cak su me i iz ostalih odeljenja zezali zato sto sam drugacija,volela bih i da je Aleksandra krenula samnom,ali nije,bilo mi je mnogo tesko.Ali cim sam dosla kuci ona mi je pomogla,uvek mi je poomagala oko mojih problema u skoli,zezanjem,ucenjem.To maltretiranje je trajalo polivinom petog i tokom celog sestog razreda,ali uz pomoc Aleksandre sam uspela da prezivim tu 2012/13 godinu,ona je ta koja mi je pomogla u svemu.
31.12.2013.
Nova godina,novi pocetak,novi list mog zivota:),pravila sam malu zurkicu za Novu,zvala sam Aleksandru i Mihaila,bilo nam je super,u 00:00,smo izasli napolje i gledali u vatromet,i pricali o svojim problemima,o svemu,ali na kraju smo odlucili da sve to zaboravimo i krenemo novim putem,okrenemo novi list,i da budemo novi mi:).Bilo je divno sto sam znala da imam nekoga da se oslonim,ali koliko god to bilo retardirano,bilo mi je drago sto su za mene bili tu Aleksandra i Mihailo,i sto su mi pomogli,sto su me voleli ovakvu kakva jesam.Ali uvek postoje ljudi koji ce vam poremtiti srecu,radost,i sve ostalo.Naravno to se desilo i meni,ali odlucila sam da u 2014 godinu,krenem kao nova ja,da promenimstavove,da promenim zivot,da krenem iz pocetka,zajedno sa svojim prjateljima.
Aleksandra je osoba koja mi je mnogo pomogla:),osoba koju cu zuvek voleti kao svoju setru,osoba koja je tako savrsena,najbolja,najlepsa,jeste da se svadjamo,ali kada se posvadjamo,osecam se kao da cu da uradim nesto najgore,jer ne mogu da podnesem cinjenicu da sam izgubila osobu koja mi znaci sve na svetu.Osoba koja je bila uz mene kada je moj zivot skoro bio unisten.Najbolje drugarice smo vec 2 godine,i jos uvek mi je drago sto sam je upoznala.:)
Nadam se da ce ovo videti:) <3 Volim te i hvala ti za sve <3
