Zdravo.Moje ime je Clara i imam 19 godina.Živim u L.A.-u sa mamom i mlađim bratom... Moji su
razvedeni,tata mi živi blizu HOLLYWOOD-a...Idem u 4. razred veterinarske gimnazije i upisaću
veterinarsko-medicinski fakultet u Budimpešti.Ipak se u Mađarskoj lakše živi...U Californii svakog
dana samo u Los Anđelesu nestane oko 15 osoba uključujući i decu...To je veoma žalosno...Da
promenimo temu.Ja imam dečka po imenu Tom koji je stariji od mene godinu dana i ima 20
godina.On pohađa univerzitet u San Diegu.Mi se mnogo volimo i ja ne mogu da zamislim život bez
njega.Naši roditelji su veoma protiv naše veze i samo traže razlog i način da nas razdvoje...Ali neće
uspeti.Ovakva ljubav se rađa jednom u milion godina,i ne može tek tako da prestane.Svaki dah koji
uzmem bez njega za mene je kao otrov.Retko se,nažalost,viđamo zbog moje škole i njegovog
fakulteta ali ipak imamo vremena jedno za drugo.On kaže da me voli a ja mu slepo
verujem...Nemam razloga da mu ne verujem...Previše ga volim,onako..nadljudski! To nije baš
normalno.Naši roditelji su nam pretili raznim stvarima i obećavali svašta samo da raskinemo...Na
kraju su prešli sa reči na delo..Rekli su nam da će nas razdvoje tako što će se preseliti ili on ili ja...
Moja mama je naravno odmah ponudila da se ja preselim sa njom i bratom u Brazil kod njenog
novog dečka Jona...Uhh kako ga mrzim.Jedva je čekao da se proces razvoda između mojih
okonča.Moja mama nije srećna sa tim ja to vidim,i svi to vise,ali ona neće da prizna.Da se vratimo
na temu.Njegovi su pristali i moja mama je kupila karte po kolijma bi ja trebalo za mesec dana da
se nalazim u avionu za Brazil.Ali,jedno mi je dugovala.Dozvolila mi je barem da tih mesec dana
Tom spava kod nas da se ne bi odvajali.Tako je i bilo.Svaki dan bi se valjali po snegu,smejali i
prisećali svega kroz šta smo prošli...Svih uspona i padova u našoj vezi,svih svađi i lepih
momenata.Svako veče,pre nego što zaspim je on dolazio misleći da ja uvelo spavam,milvao me i
šaputao bi mi jednu te istu rečenicu svako veče.Kroz suze bi mi tiho rekao : ''Voleću te do kraja
života i nikada te neću zaboraviti..''.Mislio je da ga nečujem ali ja sam čula svaki šum,osetila svak
njegov dodir,i kada bi on sklopio oči,ja bi njega posmatrala.Volela sam to da radim.Mogla bih
večno da gledam u njegovu čupavu tamnu kosu i krupne plave oči.Noćima sam ga slušala kako
potajno plače, ja sam ne čujno plakala sa njim,ali on to nije znao.Te njegove suze su me najviše
bolele,mislila sam da ću umrati.Obećao mi je da će svako leto
ubediti svoje da dođu u Brazil i da će me često posećivati.Idalje imam traume,prisećam se kako
kada su nam roditelji saopštili da se ja selim zbog njega,kako smo mi vikali,drali se,plakali...
Molila sam tatu da preuzme starateljstvo ,ali naša selidba mu je išla u korist,ja i Tom da ne
budemo zajedno a i da ne mora da viđa moju majku kad god poželi nas da vidi...Prošlo je i tih
mesec dana.Ja sam bila u avionu sa mamom i bratom za Brazil.Srce mi je bilo slomljeno.Mama mi
je govorila kako ''Vreme leči sve'' ,ali ja znam da moje stalo je.
Prošlo je već 4 meseca od kad sam se zauvek rastala od ljubavi svog života.Četvrtu
godinu,završavala sam u Brazilu.Poslednji dan škole je došao,kao i obično,snuždeno sam šetala
sama do škole.U jednom trenutku,ugledala sam na ogromnom hrastu nikog drugog,do Toma,kako
sedi na grani i smeška mi se.Bila sam baš iznenađena,to je i hteo.Govorila sam sebi : ''Ne
moguće da je to on,ma ja ne vidim dobro 100% ''.Ali...
Bio je ovo 1. deo naše nove priče ''You think you know me?Think again'' Nadam se da vam se ovaj
deo svideo.Nakon 65 regleda,nastavljamo sa pričom.. xxxx
XOXO-SANDRA AND ANNA <3
