Svima su barem jednom rekli da se u srednjoj školi pronalaze prijatelji za ceo život.Da li vam je to rečeno kako bi vas utešili jer ste ponovo izigrani od strane nezrelih klinaca iz odeljenja ili ste jednostavno doživeli neku neprijatnost,ne ulazim u to.Moj savet,ne očekujte previše,pogotovo u današnje vreme.Svi potajno priželjkuju da zakorače u taj svet zbog nečeg novog, nove informacije,novi profili ljudi koji će vam predavati i učiti vas o životu,nova osoba u klupi,novi prijatelji a za neke i novi momci ili pak devojke.Sve deluje tako idilično i sjajno kao na fimovima,ali daleko je to od high school musical-a koji je obećavao.Ja sam se plašila,tip sam koji voli da zna šta ga očekuje kako bih znala da se za to i pripremim.Sama,sama sam stajala ispred škole i gledala meni nepoznata lica,neki su bili ushićeni,neki samo što nisu zaplakali,od straha valjda,a neki su kao ja,svaki čaš gledali da se okrenu i odu kući jer im je bilo užasno dosadno.Bitno je da ne odete jer baš u tom momentu može da priđe vama nepoznata devojka i pita hej,u koju si ti osnovnu beše išla? I tako se dogodi da imate dosta zajedničkih stvari uključujući i osnovnu školu.To je jedina devojka sa kojom sam i dan danas u kontaktu. Bila sam poprilično nezainteresovana tog dana,što zbog jačine sunca koja mi je razmazala i to malo šminke što sam imala da ličim na nešto,a rekla bih i da me je malo udarilo u glavu jer sam osećala blagu bol. Ili je to ipak bilo od gladi jer sam posle treninga(atletika) imala vremena da se istuširam,reda radi,i odgegam u školu.Trening,jedina svetla tačka tog dana.Nakon toga svaki dan je bio identičan,upoznavanje profesora i predmeta koji nam predaje i ono lažno kreveljenje koje je sakrivalo gađenje i gađanje kredom svakog trenutka jer su iznikla prijateljstva između persona iz zadnje klupe.Ja sam u klupi sedela sa dečkom koji je igrom slučaja zalutao i upao u moje odeljenje,a u osnovnoj me je uvek gruvao loptom dok smo igrali između dve vatre.Tako je bilo za početak,kasnije je i njega ponela graja pa sam bila prinuđena da sedim sa kasnije najozloglašenijom devojkom iz odeljenja,ali o tome kasnije.Sve su to školske čari.Kasnije je bilo skoro pa isto trening,škola,kuća i tako u krug.Vidite,nije toliko zanimljivo.Ah da,još jedna loša stvar,u našem odeljenju je bilo jedva 10-ak momaka,a onda se taj broj postepeno smanjivao.Moj smer je generalno ženski pa je to bio razlog ali Bože moj.Svakako nisu bili ništa posebno tako da mi nije teško palo.Kako je vreme prolazilo,počela sam da puštam korenje i sprijateljila se sa devojkama za koje sam znala da su iz mog kraja čisto da ne bih išla sama u školu.Kasnije je to druženje preraslo u nešto više pa su stoga odlučile da se prebace i sede ispred mene.Horoskopski znači su nam bili kompatibilni tako da smo imale svetlu budućnost.Da je prijateljstvo sa jednom od te dve bilo obećavajuće dokazuje to da smo zajedno za vreme letnjeg rasputa otišle kod njene babe i dede na selo.A tu su i ostala ludovanja poput vožnja pedaline na Adi,ponekad je palo i neko kupanje i ispijanje šotova na prazan stomak(ne isprobavati) i teturanje do kuće,pijuckanje Somerzbija u parkiću do kasnih večernjih sati a tu je i traženje mog mobilnog telefona po kraju(uključili su se njeni roditelji i moja mama,nikada ne ostavljajte slušalice priključene u telefon!).Čudno je kako lepe stvari mogu lako da padnu u vodu,a još gore kada neko nema empatiju ali ta dva valjda idu u kompletu.Zajebana stvar.Tada sam tek shvatila šta znači biti sa nekim iz interesa.Prva godina je prošla lagano kao japanke koje sam nosila kada sam išla po svedočanstvo.Druga godina je brzo pokucala na vrata i kroz ista je u našu učionicu ušla jedna plavušica slična meni,i rekla da je nova učenica.Eto meni druga za sedenje.
Ovo je jedan segment,gledaću po nekom hronološkom redu da pišem.
YOU ARE READING
Malo o realnom životu
HumorĆao,kroz koji mesec postajem punoletna i odlučila sam da prikažem na što realniji način svoja iskustva sa školom,prijateljima,odrastanjem i na šta treba dobro obratiti pažnju u današnje vreme kako bi izbegli neke neprijatnosti. Ovo su neka moja isku...