Kako je lijepo dođi svojoj kući..Nakon par sati došla mi je rodbina.
Bila sam i sretna,ali i tužna kada pogledam svoje roditelje.
Sa Emily i Anabellom sam otišla do svoje sobe.Jednostavno dosta mi je buke..
Otvaram vrata i ulazim u sobu,nije onakva kakvu sam ostavila.Novi krevet,
veliki bijeli ormar,pisaći sto'... Uhmmm.krenula sam prema prozoru
'' Anabella,imaju li ljudi srce ? ''
''Pa,naravno..ovaj.... da imaju ''
''Ne bih ja rekla,da imaju imalo srca oni bi meni pomogli.Ne bih bila u ovoj situaciji.Kako mogu živjeti bez imalo emocija?''
-pogledala sam Emily i samo sam se zasmijala.
Anabella na to ništa nije odgovorila..
Od dosade sam otvarala i zatvarala svoj ormar.Kada mi je mama rekla da će mi uskoro doći teta Olivia bila sam previše uzbuđena.
Ahh da,moj tata nju ne voli,možda zato
što ona previše brine o meni? Dok mi nisu otkrili bolest bila sam kod nje dva mjeseca i stalno mi je punila glavu da sam previše mršava,moram da jedem,bla,bla,bla..Teta Olivia je modni dizajner,
ne mora da znači da ako je modni dizajenr da mi poklanja svoju odjeću iako ja imam svega tri majice,dvije na mjestima poderane pantalone,jaknicu i jednu zelenu haljinu koja je tako fuj,ali ne bunim se.Otišla sam do kuhinje da napravim sebi sok.Pala sam,čaša se razbila i posjekla sam se..
Čula sam mamin vrisak,kada je skočila i samo rekla '' Opet je pala u nesvjest.'' Kada sam se probudila bila sam ponovo u bolnici,doktorica Emma je rekla da je to sigurno radi nekog uzbuđenja.Vrata od moje sobe su bila otvorena čula sam kako se tata derao na mamu
''Zar ne vidiš,zbog Olivie je ponovo u bolnici,jesam ti rekao da je ne zoveš ? Možda Leyna ne zna pravu istinu.''Pustila sam jednu suzu,šta ja to ne znam ,a oni svi znaju ? Ustala sam iz kreveta i poslala sam mamu i tatu kući,možda želim biti sama.Po prvi put sam ovo uradila. Ponekad ono što najviše želim jeste da sve ljude izbacim iz svoga života i iz misli,ali ne uspjeva.Možda mi je tatina rečenica uništila cijeli život.Razmišljala sam o tome šta mi je teta mogla uraditi,ali ništa mi nije padalo na pamet. Naglo sam otvorila oči i uspravivši se u krevetu kada sam začula zvuk zvona na mobitelu,to je bila poruka.Nadala sam se da je teta,bila je Anabella.
'' Budi vesela, budi nasmijana, budi ono što jesi. Maštaj, želi, ostvari svoje snove, ne dozvoli nikome da te spriječi u tome. Vjeruj, razočaraj se, ali nikada nemoj odustati jer tamo negdje postoji neko ko čeka samo tebe. Volim te''
O čemu ona priča ?Bila sam zbunjena.
'' Volim i ja tebe.Ali čemu ta poruka ? ''
Odgovor na ovo pitanje nisam dobila.Vratila sam se u krevet i počela sanjati bolji svijet..
U noći sam se probudila,bila sam jako žedna.Kada sam tražila vodu ,Anabella se stvorila .
''OMG,jesi ti normalna ? Prepala si me.''
''Izvini,došla sam da ti nešto kažem.Mislim, ti želiš odgovor na ono tvoje pitanje ..''
''Hajde reci,da čujemo zašto si mi onu poruku poslala.''
''Tetu Oliviu si obožavala.No 2006 godine te otrovala nekim čajem.Zato je tvoj tata ono govorio tvojoj mami.''
''Čekaj,kako ti to znaš šta je govorio,kada nisi bila tu ?'' - pogledala sam je zbunjeno,ali ipak nisam vjerovala u to što mi govori.
''Leyna još si mlada ,vremenom ćeš shvatiti neke stvari u životu.''-zasmijala se i zagrlila me.
''Čekaj,molim te ..Samo mi reci još jedno....Da li tata zbog toga ne voli Oliviu?''
''Bingoo,hajde sada se vrati u krevet ,a ja ću sutra doći.''
--------------------------------------------------------------------------------
Eto ga i 2 dio ''Dark '' .. :)Nastavak nakon 10 lajkova i 5 komentara. <3 <3 <3
VOLIMMM VAS :-*****
