-Na casu fizike bilo je vise nego dosadno.Nisam samo ja nezainteresovana,vec celo odeljenje.Okej,vecina.Svi smo bili u nekom nasem svetu gde vlada dosada.Pojedini streberi pokusavaju da oraspoloze nastavnika kojem smo mi nezainteresovani dosli glave.Medju tim streberima je i Dzesi.Ako se pitate sta se desilo sa nasim prijateljstvom?Dobijate kratak odgovor:"propalo je".Jer gospodjica savrsena misli da trebam da se opametim i napustim to lose drustvo.Ja sam joj samo rekla da se nosi u tri lepe.Ne treba mi prijateljica koja me ne prihvata onakvu kakvu zapravo jesam.Ovo sam ja,hladna,okrutna,oduvek sam to i bila,samo nisam pokazivala.Ranije sam moj zivot smatrala zabavnim.Prijale su mi svadje i prepirke sa majkom.Sada je moj zivot "PROPALA PREDSTAVA".Sva ubedjenja o sreci su nestala.Moje razmisljanje prekinulo je skolsko zvono.Pokupila sam knjige i na izlazu cula sam profesora.
"Gospodjice Barbara,da li imate dva minuta ?.
-Nevoljko sam se okrenula i priblizila se katedri.
"Ovako,ne znam sta se sa vama desilo,ali ovo je neprihvatljivo.Pre svega uopste niste aktivni na casovima.Imate sve same dvojke i trojke.Kako ste uopste uspeli da sa jakim peticama stignete,dovde",rukom pokazuje prema losim ocenama u dnevniku.
"Ne znam,prosvetlite me",ironicno odgovaram.Bas me briga i za postovanje nastavnika pa cak i to da me izbace iz skole.Jedna briga manje.
"Da li imate neke probleme kod ucenja ili neke probleme u kuci ?",nervozno udara olovkom o sto.
"Ma odakle vam to ? Mi smo jedna veoma srecna porodica",govorim ironicno.
"Dobro,dobro.Sa vama se ne moze izaci na kraj.Radite sta hocete,ali ne ocekujte vise moju pomoc.Jer imali ste ovu sansu,druga ne postoji",prostrelila sam ga pogledom i izletela iz ucionice.Jesam li vec rekla da mrzim svoj zivot ? Ako nisam,evo potvrdjujem.
"Neko nam je nervozan",smeska se Luke u trenutku kada sedam u klupu.Sada imamo biologiju i opet nista ne radimo.Sedim sa Lukom vec tri nedelje jer mi pravi zabavu tokom casa.On ti je nesto kao dvorska luda.
"Zacepi",udaram sakom od sto.Stvarno mi sada nije do price.
"Oke,oke,vidim da ces da me ubijes",dize ruke u vazduh i pravi neku grimasu koja me tera na smeh.
"Ko ce sa tobom",udaram ga po ramenu.
"Pa sve ove fufice iz odeljenja",rukom pokazuje na nafurane "barbike".
"Nisko je to za tebe ,nisko".
"Auu,onda ajde biram tebe.Ti si mi visoka",perverzno se smeje.Hvatam ga za vrat i bukvalno rezim.
"Kazi to jos jednom i bice to poslednje reci koje si izgovorio",on se samo smeska.Moj stisak oko njegovog vrata slabi kada u ucionicu ulazi nastavnik.
"Vatrena si ti",sapuce.
"Pa nego sta si ti mislio",okrecem glavu prema njemu.
"Umisljena",puci usta.
"Nafurani",plezim se.
"Zirafo",udara me po zadnjici.Na to moja usta ostaju otvorena do poda.
"Muska kurvo",govorim i pesnicom ga udaram na njegovo najosetljivije mesto.Dobro je kad znas slabu tacku svih muskaraca.Luke je napravio neku bolnu facu i tiho jauce od bola.Ja se samo smeakam,sta cu ?
°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
-Vracam se iz skole sa Molly,Lukom i Ashtonom.Kuce su nam u istom pravcu sto je veoma dobro.
"Devojke,idete veceras na zurku ?",upita Ashton.
"Naravno",ponosno odgovara Molly.
"A to vatrena lopto ?",pogledom me strelja Luke.
"Pa ne znam muska kurvo,zavisi od prevoza",namigujem mu.
"Nafurana",prevrce ocima.
"Pederu!",uzvikujem.
"Hej,hej ! Kakvi su to nadimci?",smeje se Ashton.
"Lepi",nevoljko odgovaram.
"Dobro,dakle ides na zurku ?",ubacuje se Molly.
"Ne znam,mozda",puhcem razocarano.
-Pa i da idem sta bih mogla da obucem ?Imam sve one haljinice koje nisu vise u mom stilu.Sve su nekih svetlih boja ,a ja nosim samo crno.
"Koji problem sada imas ?",Molly sve nas zaustavlja.Jedna ruka joj je na kuku dok drugom upire prstom prema meni.
"Ne znam sta da obucem ",slezem ramenima dok Ashton i Luke umiru od smeha.Ubrzo im se pridruzavamo ja i Molly.
"Kako nemas sta da obuces ? Pa pobogu ti si devojka,orman ti je sigurno pun svakojakih stvari",dobacuhe Ashton.
"Jeste,ali sve su to neke haljinice koje nikada obuci necu.Sada nosim samo tamno",masem rukama gore dole.
"Ajde ne seri",uzdise Molly.
"Mozes doci i u donjem vesu",odgovara perverzni Luke i igra se sa njegovim pirsingom na usnama.
"Ha-ha-ha,jako si zanimljiv",udaram ga po ramenu.Cini mi se da mi je to postala svakodnevna rutina.Ubrzo smo se nasli ispred moje kuce.
"Veceras u deset dolazimo po tebe",uzvikuje Ashton i namiguje.Saljem im vazdusni poljubac i ulazim u kucu .Kao i uvek,niko nije tu.Otac sigurno "naporno radi",a majka se przi u solarijumu.Svakodnevni zivot.Odlazim do kuhinje i sipam sebi mleko i pahuljice.Stvarno je jadan ovaj moj zivot.Nikada me nisu docekali rasirenih ruku kod kuce.Nikada nismo imali normalnu veceru kao porodica.Nisu dolazili na moje skolske predstave jer nisu imali "vremena".Oni nikada nisu,niti ce biti normalni roditelji.Osetila sam vibriranje telefona u dzepu.Verovatno je to Molly da me obavesti o planu za zurku.Pogledom prelazim preko ekrana,hmm, skriveni broj.Zanimljivo.
"Halo",nevoljko se javljam.Sa druge strane linije ne cuje se nista.
"Halo",ponavljam.Opet tisina.Neko se zajebava sa mnom ili sta.Nervozno cupkam nogom o pod.Jedino sto cujem sa druge strane veze je disanje.
"Pobogu ko je to ?",razdirem se.Nemam ja zivce za ovakva sranja.Prekidam poziv i bacam telefon.Pet minuta kasnije stize poruka.Smem li da otvorim ? ili ne ? Mozda je to neki serijsku ubica.Ne pricaj gluposti Barbara,mozda je to Sophia,Molly,Dzon,Ashton ili Luke.Sve nade padaju u vodu kada sam primetila da je opet nepoznat broj.Nista me ne kosta da otvorim.Ajde,ajde,otvori.Refleksno sam otvorila poruku i moja vilica je pala do poda.
#Uvek sam tu,ne mozes da mi pobegnes xxxtvoja nocna mora upravo pocinjexxx''.Ulazna vrata se otvaraju i ja iz sveg glasa vristim.To je to,oprosti se sa zivotom Barbara.
