IRIS-završena

Prvo poglavlje-Detinjstvo

Sedela je na staroj, napuštenoj stanici koja je bila okružena suvom travom.U daljini nekoliko zgrada, starih i odavno napuštenih. Stanica se nalazila na nadvožnjaku koji je spajao novi i stari deo grada, tamo je uvek nalazila mir. Ovaj put joj čak ni zvezde nisu pravile društvo, bilo je oblačno. Jedino ju je žar cigarete spašavao ostajanja u potpunom mraku.

Nebeskoplava kosa i plave oči činile su je uvek posebnom, imala je svetao ten, dok je bila mala mama bi je često nazivala njenom malenom pahuljicom.Drhtavom rukom je držala cigaretu dok je gledala u daljinu, latice cveća su bile rasute oko nje. Imala je crnu haljinu, iznošene, stare patike. Obrazi su joj se crvenili, možda od plakanja ili previše rumenila.

Prinela je cigaretu, suvim, ispucanim usnama, povukla je dim, zatvorila je oči i zatim izdahnula. Ugledala je svetlost, ustala je i potrčala prema njoj.

Prošlost

-Iris, da li si spremna? Danas je tvoj prvi dan u školi, zar ne želiš ostaviti dobar utisak i pronaći prijatelje?

Majka je zabrinuto prilazila Iris koja je bez treptanja gledala kroz veliki prozor dečije sobe.

-Iris! Slušaš li me uopšte?

Povukla ju je za rukav pidžame.

-Još se nisi ni presvukla!

Tada je malena devojčica pogledala prema majci zabrinutim očima.

-Mogu li ostati kući?

-Naravno da ne možeš. Donela sam ti ovu haljinu, pogledaj kako je lepa, bićeš najlepša.

Skinula joj je pidžamu i obukla čipkastu, ružičastu haljinu, donela joj je i traku za kosu koja joj se slagala sa haljinom.

-Šta je tako fascinantno tamo napolju?

Uzrujano ju je pitala, prišla je prozoru, ali videla je samo zgrade, ulica je bila prazna, nekoliko ljudi je užurbano prolazilo, svi su nosili odela, išli su na posao, zašto bi to fasciniralo devojčicu.

Primetivši da Iris ponovo gleda kroz prozor, uzdahnula je, prevrnula očima i odlučila da navuče zavesu.

-Ali mama! Nemoj!

-Dok god mi ne kažeš zašto uvek gledaš kroz taj običan prozor, zavesa ostaje. Očešljaj se i izaberi cipelice, za pet minuta želim da si u kuhinji, spremila sam doručak.

-Ne želim ići.

-Razumeli smo što si se bunila odlascima u vrtić, ali ovo je neprihvatljivo!

Viknula je gledajući prema njoj, grubo ju je uhvatila za ruku i povukla prema kuhinji.

-Sedi ovde, ovo su tvoje omiljene pahuljice sa čokoladnim mlekom, uskoro krećemo, ako ne budeš jela, ostaćeš gladna.

Rekla je smirenijim tonom dok je pakovala užinu u ružičastu kutiju.

-Hoću li svaki dan morati da idem?

-Iris, dosta sa glupostima, ti si velika devojka, moraš ići u školu, mama i tata žele da budeš i pametna, pored toga što si tako lepa.

Prolazila je rukom kroz njenu sjajnu kosu, osmehivala se gledajući to nežno lice njene ćerke.

-Pahuljice moja, prelepa si. Nemoj me brinuti.

-Neću mama.

Nesigurno je odgovorila.

Taj dan je Iris sa suzama u očima gledala prema majci koja je izlazila iz škole.