Lažno srce 🖤

1. Deo

Ulazim,posle 2 godine,opet. U ovu gradjevinu,toliko je mrzim,stvarno. Iz dna duse.
Prolazim pored poznate bande. Fudbalski tim,tacnije najpoznatija trojica iz njega. Luka,Andrej,Marko. A sa njima je i ona. Andrea. Ne mogu da je zamislim bukvalno. Skroz mi se zgadila. Postala je nesto sto nikad nisam zelela da budem. Decko joj je Marko,jedan od poznatih .
Andrej: Vratila se!
Luka: Oop op ludača je tu!
Andrea: Pustite ludaču nek ide u ludnicu,gde joj je i mesto.
Marko: Andrea,ljubavi,ne mogu da verujem da se nekada nisi razdvajala od nje. Srećom ti nije prenela bolest.
Andrea: Ne mogu ni ja da verujem,i da... srećom.
Pridje mi Andrej.
Andrej: Srecom i meni nisi prenela,trckarala si za mnom pre 2 godine. Bila si zaljubljena. Pitam se jesi li i sad.
Ja: Pitaj se.
Luka: Kako smo je samo zezali. Uvek je bila preezaljubljena u njega.
Ja: Gadite mi se.
Krenem dalje. ~Flashback~
Andrea: Pazi,pascu!
Ja: Eno ga,vidim ga!
Andrea: pascu s drveta,pa ces mene da vidis u grobu!
Ja: mlada si ti da umres!
Eno ga i Marko!
Andrea: Marko?!
Oklizne se,a ja je zadrzim.
Ja: Polako Andrea,pasces,pa cu te gledati u grobu.
Sidjemo s drveta,i krenemo da pratimo onu dvojicu.
~End of flashback~
Andrea: Ne zaboravi da uzivas u ludnici!
Iskuliram ih,i krenem dalje. Čulo se zvono i svi su krenuli u učionice. Ušla sam u svoju i sela u zadnju klupu. Oduvek sam sedela u zadnju klupu,i kao mala sam sedela sa Andreom u zadnju klupu. Odjednom se na vratima pojavila veoma upadljiva osoba. Visoka devojka,srednje duge tamno smedje kose, zeleno-smedjih očiju. Tražila je prazno mesto,i uputila se ka mojoj klupi. Sela je pored mene.
Xx: hej
Ja: Hej
Xx: ja sam Jana.
Ja: ja sam Kasija,drago mi je.
Jana: i meni
Ja: jesi ti nova?
Jana: Da.
Ja: kad si se doselila?
Jana: prošle nedelje.
Na vrata ulazi meni,a i svima poznata grupa.
Jana: Ko su oni?
Ja: Bolje da ne znaš. To su ufurani momci,i još ufuranija devojka. Moja bivša najbolja drugarica,Andrea. A ostali: Andrej,Luka,Marko.
Jana: Zašto ste se rastavile?
Ja: Uff,to je duga priča.
Jana: Ne moraš mi reći ako ne želiš.
Ja: Ne,ispričaću ti. Ovako,ja i ona se od malena družimo,od malena smo najbolje drugarice. Naše mame su se takodje družile,ceo život su provele zajedno. Zatim,pre 2 i po godine njeni roditelji su umrli. Ostala je da živi sa tetkom od svoje 15 godine. Roditelji su joj umrli u decembru a ona je 15 punila u septembru. Doživeli su saobraćajnu nesreću. I ostala je sama. Ali se nije obazirala na to. Već sledećeg dana ona je došla u školu. Svi su se čudili. I od tada je postala takva. Posle toga u februaru,moj brat je ubijen,od tada sam se odvojila od svih. Sve do sada. I sada me ona bukvalno ne poznaje.
Jana: ne mogu da verujem...
Ja: Do sada,ja nisam imala kontakt sa nikim iz škole.
Jana: bila si sama sve vreme?
Ja: ne,uz mene je bila moja starija sestra,Malija.
Jana: ona je jos u srednjoj?
Ja: Da,starija je od nas godinu dana. Ona je zadnja godina.
Ja: I da... evo je.... Hejj! Malija!
Malija: Hej Kasija! kako si?
Ja: Bolje nego do sada.
Malija: Drago mi je,ko je ovo?
Ja: Malija,ovo je Jana,moja drugarica.
Jana,ovo je Malija,moja sestra.
Jana&Malija: Drago mi je.
Malija: Idem ja,vidimo se posle časova.
Ja: Važi.
Jana: Preelepa je!
Ja: Da,znam. Uopšte ne ličimo.
Jana: Ko bi rekao da devojka sa ridjom kosom i zelenim očima ima sestru tamne kose i tamnih očiju? Niko.
Ja: Baš tako... znaš šta? Bežimo mi sa ovih časova,pa šta ako je prvi dan? Idemo u kupovinu.
Jana: Idemo.
Dok smo koračale pogledi su nas pratili,ipak bežimo prvog dana.
Izašle smo iz škole,pozvale taksi,i krenule u kupovinu. Stigle smo u tržni centar Beograda. U Knez Mihajlovoj. Ušle smo prvo tu. Iskupovale smo više od 20 kesa.