Dubine života

First part

Usputni?

'Danilo Marković'

Dok je svojim mekanim tabanima gazila praznu plažu Hrvatskog mora, gledala je predivan prizor ispred svojih čokoladnih očiju. To je bilo sve što je volela. Osećala se božanstveno. Tamno plava boja visokog beskraja polako je gutala plavo-zelene dubine. Pogledala bi gore, i uživala u sjaju mnogobrojnih tačaka prošaranih po dugačkom, tamnom platnu. Pogledala bi dole i videla život. Videla bi dubine, životinje u potrazi za hranom... Beskrajno je volela osećaj kad voda miluje njenu beličasto-žućkastu kožu. Zatvorila bi oči, i čula talase kako udaraju od visoke stene i kamenje. Nije znala da li je ovaj prizor više volela dok su sunčevi zraci dražili njenu kožu, ili ovako, kao sada, dok je nebo preuzimalo prednost i svojom tamnom bojom gutala ovu zeleno-plavu.

Polako je svoje krvavo-nalakirane nožne prste spuštala u hladnu vodu. Bio je kraj juna, te voda na Hrvatskim plažama još uvek nije bila dovoljno topla, pogotovo ne sad posle ogromnih količina padavina. No, njoj hladnoća nije smetala. Možda joj je čak i prijala. U tom trenutku samo je bilo važno da oseti vodu na svom telu. Posle nekoliko minuta, možda dve ili tri, potopila je celo svoje telo te počela da se kreće u vodi. Nije tačno sigurna posle kojeg vremena, no osetila je kako je ćošak velike stene ogrebao kožu njene butine. Slana voda je učinila svoje, te ju je nekoliko puta pecnulo no čim je došla do plićaka i dodirnula svoju ranu sa prijatnim vazduhom Hrvatske, nije osatila apsolutno ništa. Svezala je svoju svetlo smedju kosu koja je bila njen najveći adut. Bila je to najneobičnija prirodna boja kose koju je iko video. Nije bila plava, nije bila ni smedja, izgledala je kao da su pramenovi izvlačeni, a nikad više, sem što je svoju savršeno ravnu kosu uvila u predivne lokne, nije uradila. U crni rančić prošaran sljokicama, stavila je peškir sa morskim motivima. Dok je koračala ka apartmanu sa pogledom na more, razmišljala je kako joj je ostao još samo jedan dan do povratka na njeno radno mesto. Koliko je bila uzbudjena, toliko je bila i tužna što će morati da napusti raj koji Hrvatska poseduje. Volela je Hrvatsku, kao i ljude u njoj. Muškarci, kao i žene, bili su veoma privlačni i zgodni. Bilo je i onih neprijatnijih, no nije obraćala pažnju na njih. Crnim baletankicama zakoračila je u prostrani apartman, uzela činiju malina sa stola te otišla u spavaću sobu. Ubacila je nekoliko malina u usta, te sa sebe skinula svaki komad odeće i uputila se ka tušu.

*

Nikol P.O.V
'Zdravo Linda'- rekla sam joj veselo.
' Gospodjice Nikol, dobar dan! Kako vam je bilo na odmoru?' - upitala je sa ogromnim osmehom na licu.
' Linda, predivno. Hrvatska je prelepa, ljudi su prijatni, a priroda... To je nešto o čemu bih mogla pričati do sutra. Sve u svemu, prelep odmor u predivnoj zemlji. Nego, šta ima novo?'
' Zakazali smo vam sastanak sa firmom 'Black eye', danas u pet rekla bih. '
Bacila sam pogled na sat iznad Lindine glave i videla da je za nekoliko minuta pola četiri.
' U redu Linda, hvala. Lep dan ti želim. '
' Takodje. '
Izvila sam kraj svoje usne u blagi osmeh, te odšetala do svoje kancelarije. Kako sam zakoračila unutar nje, u moje nozdrve zavukao se miris vanile. Taj miris me ludački privlači, iako mi je omiljen sladoled upravo od čokolade, a spomenutu vanilu nikada nisam volela. Zidovi kancelarije bili su azurno plave boje. Upravo zbog toga sam se i osećala kao da sam idalje na mom odmoru. Pogled mi je pao na par fascikla različitih boja na stolu, te sam pomislila kako je mom odmoru ipak došao kraj, pa sam se bacila na posao propraćen dubokim uzdahom.

Nikol je bila dizajner. Sanjala je o tom poslu još dok je imala kratke noge. Trebalo joj je dosta vremena kao i reči da ubedi mamu da upiše dizajnersku školu. Kako joj nije uspevalo, na kraju je rekla kako majka treba da podržava svoje dete da prati svoje snove, a ne da ih svesno razbija te je njena majka Jovana nekako popustila. Nikol je najviše volela da dizajnira cipele, privlačilo ju je to što je za to često imala najmanje inspiracije, jednostavno, bilo je teško smisliti nešto što će izgledati prelepo na nozi svake žene, što će joj ih stanjiti i produžiti, a da se opet dopadne većini žena. Sve to je bilo teško spakovati u jednu cipelu, te je zato Nikol, iako je imala najviše crteža obuće, svoju radnju ispunila odećom i ostalim sitnicama poput torbica, kaiševa i slično. Posle sat i po vremena, rešila se svih fascikala sa stola, a potom se i spremila za sastanak. Videla je da je prošlo već nekoliko minuta posle pet i to ju je iznerviralo. Iako je ona sama stalno kasnila, nije volela kad neko drugi kasni, a pogotovo ne ukoliko se radi o poslu, tu već ni ona sama nije kasnila. Dok je premeštala svoje misli po glavi, nije ni čula kada su u njenu kancelariju ušla dva muškarca. Obojica su bili veoma visoki, izuzetno zgodni i razvijeni, širokih ramena i oštrih crta lica. Odmah je u glavi skopčala da se radi verovatno o ocu i sinu. Stariji čovek, imao je bradu, i tamno smedju kosu i veoma duboke crne oči. Njegov sin, je takodje imao smedju kosu, ali dosta svetliju, dok su mu oči bile žućkasto-smedje. U jedno je bila sigurna, obojica su ostavljali bez daha.

'Dobar dan, mi smo iz firme 'Black eye', ja sam Stefan Marković, a ovo je moj sin, uskoro naslednik Danilo Marković.'
Rukovala se sa obojicom, a potom nastavila.
' Dobar dan, smestite se u fotelje, recite šta želite da pijete i možemo odmah početi. Ukoliko ne znate, ja sam Nikol Dimitrijević. Zamolila bih vas da ako dodje do saradnje, sledeći put ne kasnite. '
Bila je direktna, kao i surovo iskrena, još sada kada je bila besna, nije ni sama znala kako će sklopiti bilo kakav dogovor, izgledala je i više nego arogantno i umišljeno, ali nije mogla da se obuzda. Kada je jedna od radnica donela tri šoljice kafe, svako je izvadio svoje papire, te je tišina konačno prekinuta.
' Pa, počnimo '.

Zdravo drugari! Ovo je moja prva priča, 'Dubine' i ona je upravo ogledalo mene. Tu su sve moje osobine, stvari koje ja volim i ne volim... Doduše ja za nekoliko godina, ali osobine naše junakinje Nikol odraz su mene. Nadam se da vam se dopada, ostavite komntar i glasajte. :)