Gad

2.deo

-Letnji raspust je tek počeo,ja ovde ne znam šta ću,nemam društvo. Ne planiram da izlazim iz kuće ceo dan,osim ako ne budem primorana. A možda ću ipak prošetati gradom.
Obukla sam crni sorc,belu majicu i kosu vezala u rep. Sišla sam u kuhinju da jedem.
Mama:Dobro jutro i tebi.
Ja:Koliko ima sati?
Mama:14:30.
Ja:Molim!? Što me nisi probudila?
Mama:Pa da jesam izbacila bi me iz sobe,i nastavila bi da spavaš.
-Zamahnula sam rukom i sela da jedem.
Mama:Večeras Tadiji dolaze neki drugovi,ti možeš sa njima,ionako nisi nikog još upoznala.
-Ma evo sve trčim.
Ja:Ako budem raspoložena.
Tadija:Meni ne smeta,ako njoj ne smeta da sluša o fudbalu i svim ostalim muškim stvarima.
-Stvorio se ni od kuda i tako jako uplašio da sam bukvalno pala sa stolice.
Ja:Ma blago meni.
-Rekla sam sebi u bradu.
Tadija:Šta to lepo ima da se jede?
-Govna.
Mama:Špagete.
Tadija:Do jaja.
-Zagrcnula sam se na to „do jaja„,koje je rekao mojoj majci. Dok je on sav srećan sipao do vrha tanjira.
Seo je pored mene. Mama je otišla u dnevnu sobu.
Našla je trenutak kada će me ostaviti.
Potrudila sam se da završim što pre,što sam i uspela. Krenula sam iz kuhinje,ali me je dubok muški glas zaustavio.
Tadija:Čekaj.
-Ustao je i krenuo sa mnom. Njegova soba je preko puta moje.
Tadija:I jel dolaziš večeras?
Ja:Ne verujem.
Tadija:Što?
Ja:Nisam druželjubiva.
-Nasmejao se.
Tadija:Hahahahah zajebavaš me,jel da?
Ja:Izgledam li kao da se zajebavam?
-Uozbiljio se.
Tadija:Jebi ga onda,ako se predomisliš soba preko puta.
Ja:Važi.
-Ušla sam u sobu i bacila se na krevet.

-Budi me buka. Da li je moguće da sam prespavsla ostatak dana? Ovi Tadijini su došli. Mogli bi da budu malo tiši.

Obukla sam farmerke,upasala sam tamno zelenu majicu na kojoj piše „dreamer",obula superstar patike i sela na krevet.
Da li da idem kod njih?
Osećam da su tamo samo klošari. Po ovom mirisu alkohola i dimu od cigareta,koji dopiru čak do moje sobe,moje mišljenje je 100% tačno.
Neću ništa izgubiti ako odem,ako mi se ne svidi i ako se smorim vratiću se. Taman kada sam pošla da ustanem u sobu je ušao Tadija.
Tadija:Ajmo ovamo.
Ja:Uhh...ako baš moram..ajde.
-Uhvatio me je za ruku i odvukao.

•Upoznala sam se sa svima. Nisam pogrešila kada sam rekla da su neki klošari. A ove devojke oko njih su jeftine kurve.
Marko(jedan od njih):Kada si došla ovde?
Ja:Sinoć.
Tadija:Čim je ušla srokala se na stepenicama,posle se mršti kada je nazovem „smotana".
•Pogledala sam ga popreko.
Ja:Tražiš batine mali?
Tadija:Ohoho ti to meni pretiš,aa?
-Smeškala sam se,smeškao se i on.
Ja:Pretim,pretim. Nego šta nego pretim.
Tadija:Aj dođi da te vidim.
•Prišla sam mu i kada sam htela da ga „udarim" uhvatio me je,podigao i prebacio preko ramena.
Ja:Spusti me!
Tadija:A-a.
•Odveo me je u sobu i spustio na krevet. Pažljivo sam ga posmatrala. Nisam znala šta se dešava,sve dok...Usne je spustio na moj vrat. Nesvesno sam zatvorila oči,uživajući. U sekundi mi se stvorio Urošev lik u glavi,tako da sam se odmah izmakla.
Ja:Tadija,prestani.
Tadija:Opusti se.
•Krenuo je da mi skida majicu,sada ljubeci me po stomaku. Nisam uspela da se otmem,te sam sa suzama u očima tiho izgovorila:
Ja:Prekini,molim te...plašim se...
•Pogledao me je u oči,kao da se vratio u realni svet.
Tadija:koja si ti klinka,ne verujem!
Ja:Samo izađi napolje!
•Glasno sam razvukla te tri reči.
Tadija:Naravno da hoću.
-----
Jutro
-----
-Izašla sam iz sobe. I moj dan nikad gore nije mogao da počne. Izašao je u isto vreme kada i ja. Samo sam ga pogledala i pošla niz stepenice.
Tadija:Ejj čekaj čekaj.
-Uhvatio me je za ruku i okrenuo.
Tadija:Izvini.
-Ćutala sam. Izvukla sam ruku iz njegove i nastavila svojim putem.
Opet me je zaustavio,ali ovog puta sam mu lupila šamar.
Tadija:Jeste,tako je,sine. Trebaš jače. Kapiram šta sam uradio. Nisam treb'o,nisam bio svesan,ali trebaš i ti mene da skapiraš. Žao mi je jbt.
Tadija:Žao mi je jbt,nisam bio svesan,uhvatio me je alkohol.
Ja:Oprošteno ti je,ja sam ipak samo klinka,ne mogu doveka da se ljutim na tebe.
-Ova rečenica nije imala dobru posvetu i značenje. Znao je na šta mislim. Tvrdoglava sam,ponosna i nikad ne zaboravljam. Ali oprostim.
Ja:Ako ti je toliko do toga da prihvatim izvinjenje,mogao bi da učiniš da se ne ljutim više.
Tadija:Kako?
Ja:Tako što ćes se skloniti od mene neko vreme.
Tadija:Ako ti tako želiš onda okej.
-Okrenuo se i otišao u wc.
Sve što se njemu vrti u glavi jeste samo kako će da me iskoristi. Ja nisam naivna. Šta bi drugo on mogao da želi od mene? Da ga volim,zato što on voli mene? Hahahahah,zasmejavam samu sebe...