Moja Ljubavna prica

I

NEMATI SRECAN KRAJ
SVOJE ZIVOTNE PRICE
JE DOVOLJNO BOLNO.
DOVOLJNO DA BOLI
I DVA ZIVOTA.
ALI DAVATI NEKOME
NEREALNE NADE U SRECAN KRAJ
JE MNOGO,MNOGO
GORE.

-"Ne."

"Ali Ketrin... "

-"Džabe vam sada sve Stefane ne idem sa vama na glupavi splav ponovo. Prosli put ste me gurnuli na kvarno, stradao mi je telefon, dosla sam mokra kuci i uz sve to bio je jebeni Februar!" besno ustajem sa klupe na kojoj sam sedela sa svojim najboljim drugom, prisecajuci se glupog dogadjaja od pre par meseci, kada sam potpuno mokra dosla kuci i uz stradali telefon dobila i posteno ribanje od oca jer sam mogla da navucem upalu pluca

"Ma ne budi devojcica, Kate, svi" lenjo se protegao Marko sa klupe par metara od nas

"Daj, obecavamo da te necemo gurnuti, ucini mi pa rodjendan mi je" Zajaukao je Milan, ucenivsi me cinjenicom da smo se upravo sada nalazili u zadnjem dvoristu njegove kuce, pod satorom, sada potpuno sami.
Svega par sati ranije ovo mesto je bilo prepuno ljudi koji su igrali i pevali po dvoristu ili na krovu kuce(da, pogodili ste, to smo bili mi), a sada je citav taj prostor bio prazan, sa pokojom bacenom flasom vodke ili plasticnom casom na zemlji, a lampioni, fenjeri i drugi ukrasi koji su krasili taj ogradu dvorista i zidove kuce popadali su oko klupa i stolova u sredini.

U centru tog haosa, sedela sam ja sa svojim najboljim projateljima,dok nam je jedina svetlost bio udaljeno ulicno osvetljenje i mesečev sjaj pruzajuci nam savrsen pogled na reku koja je tekla svega nekoliko metara od nas.

Savrsena idila neki bi rekli, ali verujte, idila ne postoji kada smo mi u pitanju.

"Ljudi morate da vidite ovo" niotkuda se javio Darko, koji je sedeo na maloj improvizovanoj bini, iza klupa poslaganih u krug na kojima smo mi sedeli.

Upitno se okrenuvsi, videli smo ga kako se histericno smeje gledajuci u telefon, sa kog je dopirala neka buka.

Radoznali, skupili smo se oko njega, trenutak kasnije i mi zarazeni njegovim veselim raspolozenjem, smejali smo se snimku Marka koji igra oko Milanove majke kao da je sipka dok ga zena prestavljeno gleda

"Ne mogu da verujem da si toliki kreten pijani!" smejao se Stefan, obicno najtisi i najsmireniji od svih nas,inace moj najbolji prijatelj.

Iskreno, nikada mi nije bilo jasno zasto se Stefan druzi sa nama.
Uvek smiren i povucen, nekako je potpuno odudarao od ostatka grupe, raskalasnih, ludih i skoro vecito pijanih ludaka. Predpostavljam da je svojom flegmaticnoscu donosio balans i neku dozu normale u nase zivote.

Sledeca po normalnosti bila sam ja, tek koju godinu u ovoj ekipi, i kao jedina devojka vecito cuvana od svih momaka.
Klasicni muskarci ako mene pitate...

"A jeste videli Dragan kada se povatao sa Milicom i odneo je iza u deda Djoletovu stalu?" vikao je Darko sa suzama u ocima, jedva izgovorivsi recenicu do kraja, savladavajuci histerican smeh

"Zajebavas!"

"Nema sanse!"

"Kakav brat!" povikali smo svi u glas

"Druze, kladim se da su sad i dalje tamo" ustao je Darko odjednom i potrcao na reci, uz ciju obalu je bio uzani putic kojim se najlakse dolazilo do te stale.