Sećanja mi te vrate

~ Razumem ~

Konačno razumem.

Stres kroz vene zajedno sa nikotinom.

Ljubav kroz srce zajedno sa patnjom.

Bol kroz oči zajedno sa plavetilom.

Pesmu napisanu u ponoć, punu bola.

Čašu razbijenu u sitne komade - uz zvuk klavira,

I tvoju ljubav, uz sebičnost I egoizam koji se skupio tokom godina.

Razumem gde je svaki sekund koji sam nesmotreno protraćila,

I svaki osmeh koji sam poklonila pogrešnim osobama,

Svaka suza koja je prolivena zbog tebe - sada tuđi stranče.

Shvatam I zašto ove pesme vrede - jer su unikat.

Ti, koji si se postarao da ostanem bez ovo malo srca,

Oni, koji su se postarali da ostanem bez ovo malo duše,

I svi zajedno, koji ste se postarali da samo kada sam slomljena mogu da pišem,

Shvatam vas.

Nisam bila oprezna,

Davala sam puno sebe,

Tražila ništa za uzvrat.

Shvatam vas, jer ste izgradili sebe baš onako kako ste želeli - lomeći druge.

Ali, I pored svega ne predajem se.

Ne menjam se.

Ma hajde,

Vidiš li ovaj osmeh I ove zelene oči?

Sve je uredu.

Dajem celu sebe za čitav svet -

Za koje znam I koje ne znam.

Ljubav mene vodi.

Jednog dana, ako se ne isplati - barem ću znati,

Dala sam sve što sam mogla, sebe celu.

Vreme je za san,

Onaj, dugovečan.

Eto konačno,

Shvatila sam.

Posle dugo vremena napisala sam ovu I još jednu pesmu u ovoj usamljenoj noći. Nadam se da ste uživali. Eto mene ponovo ^^
Tina 💙 ^^