Stariji

Priznanje

Danas nije moj dan. Prvo Kris pa sad Kiano. Deluje ljuto. Nikad ga nisam videla besnog ali u policijskoj stanici je bio . . . drugačiji. On nikad nije povisio ton na mene. Znam da je zabrinut ali kao da ima još nešto a ja ga ne poznajem toliko dobro da bih svatila šta.

Ulazimo u stan a Kiano ide pravo ka šanku. Izvukao je viski i sipao u dve čaše. Oprezno krenem ka njemu.

- Počni da pričaš, i kreni od početka – naređuje mi dok mi pruža alkohol.

Imam osećaj da će ovo biti duga noć. Uzmem svoju čašu i udobno se smestim.

Pričala sam. Prvi upad u moju kuću, drugu upad, moj razgovor sa Krisom, njegova nagađanja . . . rekla sam mu sve.

Očekujem njegovu reakciju i . . . kao da sam pred strašnim sudom.

- Dakle, čekala si da te bivši muž napadne da bi mi rekla da imaš problem – zaključio je.

- Ne, nisam očekivala da će Kris biti agresivan. I rekla bih ti, planirala sam da razgovaram sa tobom nakon što završim sa policijom.

- Rekla bi mi, to je drugi put i otišla si sama u policiju.

- Da rekla bih ti i nisam bila sama. Bila sam sa sestrom.

- Nisi bila sa mnom Alex. Trebalo je da budeš sa mnom. Trebalo je da pozoveš mene – stegnuo je vilicu.

- Žao mi je – kažem iskreno.

- Ja jednostavno nisam navikla da neko bije moje bitke. Nisam damica koja ne ume da se pobrine za sebe. Kris je moj bivši i moj problem.

- U tome je problem, ti nisi sama, imaš mene.

- Šta očekuješ da ti kažeš? Godinama sam samostalna, da bila sam udata ali u braku sam imala potpunu slobodu što se tiče izbora. Kad imam problem ja ga rešim ne trčim da se žalim.

- To nije samo tvoj problem, ja sam taj koji je dodatno razbesneo tvog bivšeg muža i ja sam u tvom životu.

- Ne razumem zašto se toliko ljutiš. Dobro sam, rešila sam problem i govorim ti šta se dogodilo.

- Ljutim se jer poznajem muškarce kao što je on. Danas si imala sreće, sutra možda nećeš! – povisio je ton

- Dobiće zabranu prilaska i dobro sam! – ponovim.

- Malo mi je ugruvana zadnjica i imam dve modrice ali neću umreti od toga.

- Nećeš umreti.

- Neću. I nije mi jasno zašto besniš, tužila sam ga – ponovim.

- Zatvor ne zadržava tipove koji su gurnuli bivšu ženu. Izaći će i biće još besniji na tebe jer si ga prijavila.

- Šta je trebalo da uradim?

- Da pozoveš mene, ja bih to rešio.

- A jel? Kako? Prebićeš ga?

- Za početak da.

- Za početak. I šta onda? Tužićeš ti njega, tužiće on tebe, to ne vodi nikud Kiano.

- Alex, pogledaj me. Zar misliš da sam ja čovek koji ne zna šta radi? Koji ne zna kako da zaštiti ono što je njegovo?

- Ne mislim.

- Trebalo je da imaš više vere u mene i dozvoliš mi da rešim tvoj problem.

- Sposobna sam da sama rešavam svoje problema – ma koji mu je đavo?