Razdvojeni

/ 1 / Nova šansa

Januar 1998 ; Los Anđeles, Kalifornija
Napeta atmosfera vladala je u studiju. Publika je žudeći za tim specijalnim momentom isčekivala porođaj jedne od najpoznatijih svetskih top modela - Fione Vilson.
Voditeljka je već bila nervozna, na svaka dva minuta prolazila je besno rukom kroz kosu nameštajući urednu punđu.
Progutala je knedlu dok je čekala znak da može da predstavi taj glamurozni događaj, koji su svi toliko čekali.
Odjednom, na velikom ekranu pojavila se prelepa žena crne kose i savršenih zelenih očiju kroz koje su svi mogli videti ogromnu bol.
- Gospođo Vilson, kako ste podneli porođaj? - upitao je radoznali voditelj dok ona očigledno još uvek nije mogla doći k' sebi.
- Ne mogu da verujem - napravila je kratku pauzu gutajući ogromnu knedlu. - Oni... Uzeli su je. Znam da jesu.
Nikome nije bilo jasno o čemu ona priča, dok se nije prikazao kadar gde se video njen muž koji drži samo jedno dete.
Svi su šokirano gledali dok nisu mogli da dišu normalno, tresli su se dok jednostavno nisu verovali šta se desilo tako divnoj i jedinstvenoj osobi.
- Kunem se da ću se boriti za svoju nestalu ćerku i da ću uraditi sve što je u mojoj moći da saznam kako je nestala. - rekla ni od kuda na šta su je svi još više zbunjeno gledali.
Snimak se prekinuo dok su studio ispunili urlici, suze i nemi pogledi.

Ali tu je bilo samo jedno pitanje: Šta se zapravo dođavola desilo?

I tu postoji samo jedan odgovor.

Jun 2014 ; Toronto, Kanada

Ribam pod po poslednji put dok čujem kako se vrata polako otvaraju.
Da li je opet Džordž ili samo moj otac, ne mogu reći. Ponekad mi je muka od ovog života.
Ponekad želim samo da odustanem, ali postoji ta zadnja iskra nade koja me drži u životu.
- Sara? - okrenem se na zvuk dobro poznatog glasa dok neka jeza zavlada mojim telom.
- Tata? Otkud ti, zar nisi na poslu?  - samo mi je dao neku kovertu u ruke na šta sam zbunjeno gledala.
Otvorila sam je sa dosta znatiželjnosti na šta se u mojim rukama samo nalazio papir sa odštampanim dugačkim tekstom i pečatom na kraju.
Pročitam samo naslov na šta glasno vrisnem od radosti.
Nemoguće!
Ovo je neverovatno, dobila sam školarinu u Los Anđelesu!
-Upala sam! - veselo sam rekla na šta se on samo nasmejao i čvrsto me zagrlio.
- Čestitam, ljubavi. Samo budi oprezna, taj grad je pun toksičnih ljudi. - približio se elementu i sipao čaj u staru metalnu šoljicu.
- Kako to misliš? - zbunjeno pitam prolazeći rukom kroz kosu.
- Znaš... Tvoja mama je pre živela tamo. Dosta toga je preživela tamo. - nikada nisam upoznala svoju majku.
Po priči, samo me je iz Los Anđelesa donela ovde i bez ikakvog upozorenja ostavila mom ocu na vratima.
Ne znam da li mogu da verujem u to, jednostavno su došla vremena kada ni najrođenijima ne možeš verovati, što je zapravo tužno.
- Nadam se da ćeš se snaći. Kad krećeš? - pitao je ispijajući čaj u jednom gutljaju.
- Ne znam. Ićiću prvim autobusom, idem da se spakujem - izašla sam iz kuhinje znajući samo jednu stvar : Ovo je moja šansa za nov početak. Vreme je da promenim sve.
.
.
.
.
.
.
Molim vas napišite mi utiske 🥰