"Cao tetka, stigla sam." rekla je Marinet koja je tog trenutka usla u pekaru. "Zdravo duso, kako je proslo?" pitala je Bridzit brisuci staklenu casu sa malim osmehom na licu. "Bilo je dobro.... valjda...." rekla je i sela za sto sa rukama ispruzenim preko njega i ispustila uzdah koji je nagovestavao da je umorna i iscrpljena. "Ooo, nije valjda bilo toliko gadno i tesko?" pitala je Bridzit nasmejavsi se. "Lako je tebi da se smejes kada ti nisi ta koja je morala da radi onaj glupavi prijemni test. Mislila sam da ce glava da mi eksplodira. Jedva sam cekala da zavrsim." "Vidim da nisi bas zadovoljna time sto si uradila. Jel tako?" "Ne znam. Ako je to dovoljno da se upisem na fakultet koji zelim, onda cu definitivno biti zadovoljna." "Ne brinem se ja za tebe. Znam da si dala sve od sebe." "Jesam, ali sta ako to ne bude dovoljno?" "Sigurna sam da hoce draga. Trudila si se i radila naporno, sigurno ce ti se to na ovaj ili na onaj nacin isplatiti." rekla je dok ju je mazila po ledjima. " Nadam se da si u pravu." rekla je i ustala da pomaze tetki u pranju sudja i drugih poslova u pekari. .... Doslo je vreme za zatvaranje pekare, nakon cega je Marinet provela neko vreme sedeci za televizorom gledajuci filmove. "Hajde Mari, ponoc je, vreme je da krenes na spavanje." "Evo krecem, film je ionako gotov." rekla je i otisla u krevet. "Lepo spavaj duso, laku noc." rekla je Bridzit. "Hvala, laku noc i tebi." rekla je Marinet pre nego sto je sklopila svoje ocne kapke i utonula u san. Bridzit ju je pomilovala po kosi i otisla u svoju sobu. Otvorila je svoju fioku i iz nje izvukla fotografiju na kojoj su se nalazili ona, njena pokojna sestra Sabin sa 4-mesecnom Marinet u rukama, i njen pokojni muz Tom. "I tako, draga moja sestro i zete, dosao je i taj trenutak da vasa mala devojcica polako udje u svet odraslih. Kada se svega setim unazad imam utisak kao da se tek juce rodila, a onda preko noci ovoliko porasla. Dala sam sve od sebe da je vaspitam i odgojim onako kako ste vi zeleli. Nadam se da ste zadovoljni i da nisam nihde omanula. "rekla je i vratila fotografiju nazad u fioku, kada je ugledala jednu malu kutijicu, koju je izvadila i otvorila. U njoj se nalazio jednostavan ali veoma lep srebrni dijantski prsten.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Gledala je u njega sentimentalno i nostalgicno i ispustila uzdah u kome je mogla da se cuje doza bola.
*nekoliko dana kasnije* "Too! Polozila sam, upala sam na fakultet koji sam zelela." rekla je Mari gledajuci u ekran kompjutera. " Rekla sam ri da ces uspeti, verovala sam u tebe." Nekoliko nedelja kasnije su otisle da se Marinet upise. Kada su dosle kuci cule su kucanje na vratima. Mari ih je otvorila i videla svoju rodjaku Aliju i njenog verenika Nina. "Hej devojko!" pozdravila ju je Alija. "Hej, Als!" uzviknula je Marinet i zagrlile su se. "Paa, imas li mzd neke lepe vesti za nas?" pitala je Alija sa podignutom obrvom i ustima uzdignutim u jednu stranu, sto je pokazivalo da znaju o cemu se radi. "Daaa!! Danas sam se upisala na fakultet!" "Aaaa!!" obe su uzviknule. "Cestitam Marinet. Zasluzila si da ti se to ostvari." "Hvala Nino." rekla je i zagrlili su se. Nakon pozdravljanja svi su seli za sto, jeli i pricali, dok nije doslo vreme da Alija i Nino podju. "Ovo treba da proslavimo. Sada moramo da krenemo, Nino treba da svrati do jednog njegovog druga." rekla je Alija. "Volela bih to. I vidimo se." rekla je Mari i ona i Bridzit su se pozdravili sa njima, i mahali im dok se nisu izgubili iz vida u kolima. Marinet je otisla na spavanje, i kao i uvek, tetka ju je poljubila u celo za laku noc, ostavljajuci Mari da lezeci u krevetu razmislja o svojim danima na fakultetu dok nije zaspala.
******************************* A/N:Cover za ovu pricu je napravila moja jako dobra deugarica Andjaaa_ Andjo, ovom prilikom te puno pozdravljam i zahvaljujem se na ovom predivnom coveru❤️
