U jedno mračno predvečerje, muž i žena se vraćaju kući od svoje rodbine. Tamo su slavili rođendan svoje nećakinje. Uključe radio, i istog trena počinju gradske vijesti: „U našem gradu je ubojica. Jučer je ubio jednu ženu. Budite na oprezu, ne izlazite sami iz kuće i ne lutajte po mraku! Vrlo je opasan! Policija traga za njim i nadamo se da će ga vrlo brzo naći.“. Muž reče ženi da im ponestaje benzina, a udaljeni su autom od prve kuće tek 9 kilometara. Automobili nisu prolazili ovom cestom. Bili su sami usred ničega. Stali su ispod nekog hrasta. Muž je rekao ženi da ide potražiti pomoć, a da ona ostane u autu, sakrije se ispod sjedala i zaključa auto. Dogovorili su se da kad on dovede pomoć, da će pokucati polagano dva puta na vrata: TAP, TAP. I muž otiđe po pomoć. Žena je dugo, dugo čekala, a onda je nešto začula. Čula je kako nešto snažno lupa po krovu automobila, poput koraka, a onda: TAP, TAP, TAP. Ali to je bilo vrlo brzo, udarilo je tri puta i po krovu automobila. A ne kako su se ona i muž dogovorili. Bilo joj je vrlo čudno, pa nije otvarala. Odmah zatim čuje opet isto, ali malo sporije. I tako sve sporije i sporije. Lupalo je i lupalo sve na isti način. U ranu zoru žena iz daljine začuje policijske sirene. Došla je policija. Mislila je da ih je muž pozvao. Policajac joj je otvorio vrata automobila, rekao da se ne okreće, da hoda uz njega i da uđe u policijski auto. Ona ga je u početku slušala, no više nije mogla izdržati. Nakon dvadeset koraka ona se okrene i ugleda.....................................................................................svoga mrtvoga muža kako je obješeni na užetu za jednu granu hrasta i lupa po krovu automobila: TAP, TAP, TAP.
