U ponedeljak Milos mi donosi paketic , unutra ceduljce i kljuc od njegovog stana, osecam strah i groznicu, Milos je sagnuo glavu i cuti.
pitala sma sta je ovo a on cuti, na papiru je pisalo' princezo, morao sma da otputujem, javicu ti se, nisam ti rekao jer suze ne bi mogao da podnesem... volim te'
Veceri sma provodila u njegovom stanu, sa MIlosom, Bojanom i suzama, citav svet mi se srusio, proklinjala sma dan kad sma mu rekla da ga volim.
Dani su prolazili. malo sma plakala, malo se smejala.
Trideset i prvi dan od njegovog odlaska, po obicaju idem po Bojanu i odlazimo u njegov stan. Ulazim unutra i osecam njegov miris, znam da je tu, osecam, Bojana proverava sve sobe ali nazalost on nije tu . PLcem jer ga nema....poludecu.
Neko zvoni, kazme Bojani da otvori vrata, zvonjava ne prestaje... Bojana otvara i vristi, trcim prema vratima i vidim moju bitangu, grlim ga i placem....
--Obecaj mi d ame vise nikad neces samu ostaviti?
--Obecavam
