ᴛʀᴇʙᴀ ᴍɪ ᴘꜱɪʜɪć

Maladaptivno sanjarenje

Ovo je jedna malo drugačija tema o kojoj ću danas pričati jer ovo želim nekako izbaciti iz sebe. Radi se o "poremećaju" koji se zove maladaptivno sanjarenje ili na engleski Maladaptive Daydreaming Disorder. Prvo evo nešto o tome, a onda ću pričati o svom iskustvu sa tim.

U poslednjih par godina je identificiran odbrambeni mehanizam takozvanog Neprilagođenog Sanjarenja ili Kompulzivne Fantazije (engleski: Maladaptive Daydreaming ili Compulsive Fantasy) koji uključuje niz simptoma od kojih su najprepoznatljiviji sanjarenje uz glazbu, ponavljajući pokreti tokom procesa sanjarenja u vidu koračanja napred-nazad, i neodoljiva potreba da se konstantno sanjari koja je nalik zavisnosti.

Za razliku od klasičnog sanjarenja i fantaziranja, MD se razlikuje po tome što u sebi ima zavisnu komponentru i osobu navodi na konstatno ponavljanje procesa koje traje i do nekoliko sati dnevno. Sanjarenje u pretjeranim količinama predstavlja bijeg od stvarnosti, tako da se pretpostavlja da je MD odmbrambeni mehanizam osoba koji maskira neki veći problem kao što je depresija ili anksioznost ili jednostavno manjak samopouzdanja i usamljenost. Ponekad osoba kompulzivno sanjari godinama prije nego što shvati da se time ustvari predstavlja za nešto.

Simptomi su:

Sanjarenja se uglavnom odnose na idealizirane verzije samog sebe, realne ili nerealne hipotetičke situacije, ili potpuno fantastične scenarije sa nepostojećim likovima koji pružaju visoku emocionalnu i intelektualnu stimulaciju.

Sanjarenje donosi emocionalnu stimulaciju i osoba obično prikazuje osećanja tokom epizode (smeje se, plače, pravi različite izraze lica). Sam čin sanjarenja ponekad izaziva velike emocije. Upravo zbog ovog, osoba traži privatnost da bi mogla da sanjari jer je potpuno svesna da je neprilagođeno. (ovo je previše istina za mene)

Obično sanjari uz muziku što pojačava emocije, mada postoji niz ostalih izazivača koji čine proces sanjarenja jačim.

Osoba pravi ponavljajuće pokrete rokom epizode sanjarenja, tipa koračanja napred-nazad, mada nije obavezno. (također)

Osoba provodi po nekoliko sati dnevno sanjareći i izbjegavajući obaveze zbig njega dok ponekad i socijalni život stavlja u drugi plan.

Osoba koja ima MD je potpuno svesna svog ponašanja i nikada ne meša stvarnost i fantazije. Štoviše , jako je svesna razlike između njih da je to gura u depresivno raspoloženje i samim tim tjera da fantazira još više. Većina ljudi koji imaju MD žele stati na kraj ovom odbrambenom mehanizmu, dok drugi ne smatraju da im pravi smetnju u stvarnom životu.

Ovaj sindrom je relativno skoro identificiran, tako da nije medicinski poznat, ali na osnovu broja osoba koje prijavljuju smetnje zbog opsesivnog sanjarenja, konačno postaje poznatiji među psiholozima. Istraživanja nisu prevedena s engleskog, tako da jedino na engleskom možete pronaći više informacija.

Dakle za mene je sve ovo počelo kad sam bila skroz malo dijete. Oko četiri ili pet godina. Bila sam svojim roditeljima kćer jedinica u to vrijeme i bila sam jakoooo usamljena. Igrala bi se ispred kuće sa ostalom djecom, ali oni su me maltretirali. Izrugivali bi mi se tako da sam svaki put išla doma plačući. Majka me je tješila i pokušavala smiriti.

Toliko su mi se rugali da sam se bojala izaći na ulicu. Dane sam provodila sama u svojoj sobi. Sjećam se svog prvog sanjarenja kao da je bilo jučer. Legla sam na majčin krevet i zatvorila oči. Tako sam počela sanjariti.

Od tog dana nije prošao ni dan da ja nisam sanjarila.

Kao što je gore navedeno da osoba radi čudne izraze lica, plače, smije se itd. Bezbroj puta mi se dogodilo da sam hodala ulicom radeći čudne face i ljudi su me jakooo čudno gledali. Plakala sam par puta i smijala sam se dosta.

O svom sanjarenju sam planirala napisati knjigu na wattpadu,ali ipak mislim da neću. Bilo bi previše rupa u radnji i nebi bilo dobro.

Užasno mi je teško skoncetrirati se na zadaću ili učenje jer mi misli doslovno odlete.

Neki dan me je majka ulovila dok sam sanjarila. Rekla mi je da sam joj skroz čudna jer imam slušalice, hodam u krug i želim studirati psihologiju(naravno ona pritom nije mislila ništa loše)

O ovome nemam baš više pričati. Samo sam nekako željela ovo izbiti iz sebe.

666 RIJEČI HAHAHA