Strange Teen Love

1. deo

Da li ste se ikad zapitali da li ste vi osoba kakva stvarno želite da budete, ili kakvu drugi očekuju i žele da vide?

Završio se još jedan dosadan dan u školi. Za 295 dana ponovo počinje letnji raspust.Da, kao što može da se primeti, školska godina je tek počela.Tek sam druga godina, a već mi se smučila škola. Zašto sam uopšte i upisivao srednju? Bolje da sam se odmah zaposlio. Bar bih imao više para.

Ispred školskog dvorišta su me čekali Itan i Nejtan - inače blizanci

"Gde je Mark?" Pitao sam zbunjeno, jer sam očekivao da me Mark sačeka, a ne njih dvojica
"Mark nas čeka u kafiću. Poveo je još nekoga, samo zbog tebe" Rekao je Itan, a zatim su se pogledali i zajedno nasmejali. 

Ko zna šta su sad smislili...
"Ajde idemo" prevrnuo sam očimaKad smo stigli do kafića, u bašti sam ugledao Marka sa nekom riđokosom devojkom.Naravno, šta sam drugo mogao da očekujem...

Prišli smo im, pozdravio sam se sa Markom, a zatim pružio ruku riđokosoj devojci da se upoznamo.

"Ja sam Kevin" pogledao sam je u oči i nasmejao joj se.U trenutku se zbunila"L-Lusi" rekla je sramežljivo, nasmejala se i pogledala u pod.Pogledao sam u Itana, Nejtana i Marka, a oni su se smeškali i gledali u nas dvoje.

Prišao nam je konobar, koji je ustvari moj stariji brat. Ipak, kad pogledam njega, ako ne idem u školu, tj. ne upišem fakultet, završiću kao on, a to ne želim.

"Pivo ne mogu da dobijem?" "Kevine, znaš da moraš da imaš 18 godina da bih smeo da ti dam alkohol""Ali ti možeš da mi doneseš preko veze? Niko ne mora da zna. Za dva meseca punim 17, to je skoro kao 18""Kevine ne! Moraš da budeš punoletan, ne želim da mi šef pravi problem zbog tebe""Prokletih 16 godina. Onda ću koka kolu"Svi su naručili, pa se Vil pomerio.

"Koliko ti brat ima godina?" Pitala je Lusi"24. Što pitaš? Sviđa ti se?""Ne, samo me zanima. Ti si svakako mnogo lepši"

Bljuc...

"Pa naravno da sam lepši od njega. Svako je lepši od njega. Pogledaj na šta liči...""Haha, nije ružan, samo si ti lepši" ponovo mi se nasmejalaNaslonio sam se na sto, i pošto je sedela odmah preko puta mene počeo sam da gledam u njene zelene oči. Malo kasnije, ona je počela isto tako da gleda u mene i u jednom trenutku, to naše gledanje je preraslo u takmičenje u buljenju.

"Imaš prelepe oči" promumlala je dok je neprestano gledala u njih"Hvala, i ti""Nikad nisam videla da neko ima toliko tamne oči, a plavu kosu. Izgledaju kao rupa bez dna"

Fuj...

"Ja sam poseban""Ne proseravaj se Kevine više, nego pomeri te prljave ruke sa stola, to posle ja moram da ribam, a i nemam gde da ti stavim koka kolu" To je bio moj retardirani brat Vilijam.Namerno sam zalepio ruke na staklo, i počeo da ih vučem po celom stolu, a zatim sam mu, kad je ostavio sve čaše, pokazao srednji prst. Naravno, i on je meni uzvratio, ali to nije bitno. On je buđavac.

Kad smo završili sa pićem, odneo sam Vilu novac, a zatim smo otišli da šetamo. Jer naravno, neće da me puste da idem kući dok ne misle da simpatišem Lusi...

Prešli smo svega 3 metra, i gle čuda, njih trojica su pozadi, a Lusi i ja idemo izdvojeni od njih, ispred... Kako nisam mogao da očekujem bilo šta slično...

"Ti si odavde?" Pitao sam je, kad već nemam sa kim drugim da razgovaram. Bolje nego da oboje ćutimo."Ne, doselila sam se pre neki dan""A Mark ti je...?""Brat. Od strica. Naši očevi su rođena braća.""Sačekajte mačići" povikao je Nejtan.

Seli smo na klupu, i nastavilu razgovor dok nas njih trojica nisu stigli.
"Ovo je mučenje! Zašto su knjige ovoliko teške? Meni je teško da nosim sve ovo, što sam muško, a kamoli devojkama" žalio se Mark.
"Tebi je teško zato što si kao devojčica, a ne zato što su knjige teške" odgovorio mu je Itan.
"Hoćeš da ti ponesem torbu?" Pitao sam Lusi.
"Ponesi meni, ona nek se čeliči. Mene bole leđa" nastavio je Mark da se žali
"Ti nosi sam. Čeliči se ti. Devojčice" savio sam se da dohvatim Lusin ranac sa poda.
"Ne moraš, nije mi teško" odgovorila mi je, i takođe se savila da ga uzme.
Podigli smo glave u isto vreme i pogledali se. Nosevi su nam bili cm udaljeni. Nasmejao sam se, uzeo ranac i ispravio se.
"To zapravo i nije bilo pitanje. Poneću ti ranac. Glupo je samo što se pre nisam setio toga" Ništa nije rekla, samo se smeškala, i počela da crveni.

Kako sam kul lik, svaka devojka bi me poželela. Šteta samo šta ja neću njih.

Rešili smo da krenemo kući. Napokon.

"Kevine" pozvao me je Mark"M?""Nejtan, Itan i ja moramo da odemo da uradimo nešto, pa ne mogu da idem kući. Da li možeš molim te da ispratiš Lusi, jer još uvek ne zna sama da dođe do kuće?"

Znam šta pokušava... Platiće mi jednog dana zbog svega ovoga... Sva trojica..Okrenuo sam se prema njima, i pogledao ih popreko, a zatim sam ponovo pogledao Lusi i nasmejao joj se
"Da, naravno. Zašto da ne"

Previše sam dobar, ništa dobro neće da izađe iz ovoga...

Krenuli smo jednim putem, a Itan, Nejtan i Mark što dalje od nas.

"A ti živiš... gde?" Ipak moram da znam gde trebam da je odvedem"Hm, isto gde i Mark. Kod njih sam još neko vreme, dok mi ne dođu roditelji"

Ahaa. Baš lepo, sad ću verovatno svaki dan morati da idem kod Marka, doduše, nije kao da ima najudobniji krevet na svetu, i još gomilu kul stvari, ali nema veze. Meni je moja kuća najbolja.

Kad smo stigli ispred njene, tj. Markove kuće, skinuo sam njenu torbu sa ramena i pružio joj. Uzela je i stavila oko glave, a zatim mi je prišla, stavila ruku na grudi, malo se podigla na prste i poljubila me u obraz.

Okej, ovo je već prererano. DEVOJKO, UPOZNALI SMO SE PRE 3 SATA.

Šmekerski sam joj se nasnejao, a onda otišao. Jedva sam čekao da dođem kući. Zavalio sam se u krevet, uzeo lap top i igrao igrice. U jednom trenutku mi je zazvonio telefon. O ne, na stolu je... A baš me mrzi da ustajem. U tom trenutku, ušao je Vilijam u sobu

"E brate, dodaj mi telefon"

Prevrnuo je očima, ali ipak mi ga je dao, a zatim je ostao u mojoj sobi. Seo je na pod, okrenuo se prema krevetu, tj. Prema meni i naslonio se na zid.

Pogledao sam u telefon. Zvao me je Nejtan. Javio sam se.

"Alo, kaži brate" "Gde si?""Kući, igram igrice, što?""Ae da se vidimo, čekamo te nas trojica kod parka"

Pogledao sam na sat, i bilo je par minuta do 9. DEVET? Au jbt, ja se 4 sata nisam pomerio sa mesta.. STANIII.... O NEE... FAK..

"Brate, ja sam zaboravio da ručam... Ajde da se sredim pa silazim. Lusi nije tu?" "Ahahaja, bravo genije.. Nije, samo nas trojica. Čekamo te, požuri."

Prekinuo sam i nastavio da igram igricu. Imam još malo vremena.

"Ko ti je ona devojka od danas?" Pitao me je Vil. Samo sam ga pogledao, prevrnuo očima i nastavio da igram igricu"Jel ste zajedno? Da li je to mali Kev konačno našao devojku?""Ne, nije mi devojka. Ne treba mi to dok ne nađem nekog ko mi se stvarno sviđa""Kevine, za svojih 17 godina nekad nisi imao devojku. Koliko će ovo još da traje?""Rekao sam ti. Dok ne nađem neku koja mi se baš sviđa. Ostalo me ne zanima""Da nisi ti gej?""Nisam gej Vil. Samo neću da budem sa bilo kojom, da bih rekao ljudima da imam devojku. Okej?""Dobro, dobro, šta se ljutiš odmah, samo se šalim."

Ustao je i izašao iz sobe, a ja sam počeo da se spremam. O Bože.. Ako dečko nema i ne želi vezu u svakom trenutku, odma mora da znači da je gej...

---------------------

Ovo je moja prva priča. Nadam se da će vam se svideti. Ako vam se sviđa, ostavite vote i comment. 😘💕