Pravo pitanje

Jezik gluvonemih

Olga je ušla u redakciju i pogledala na papirić koji je već neko vreme stajao na stolu. Na papiriću se nalazila azbuka za gluvoneme. Opet je prešla pogledom preko slova O. Na jeziku gluvonemih slovo O izgleda kao srce, pravo ljudsko srce. Leva i desna šaka oblikuju komore i pretkomore i stapaju se u nepravilnu stabljiku na vrhu. Pomislila je na sve priče koje sada neće ili neće hteti moći da napiše. Na stolu za kojim je ponekad sedela, kada nije pisala od kuće, nije bilo fotografija, kutija, intimnih stvari. Olga je uvek govorila da, kada nešto radiš sa istinskom predanošću, kao i kada voliš sa istinskom predanošću, to možeš da ostaviš istog trenutka kada se uveriš da se suština tog rada izmenila.

Zato se vratila samo da bi uzela papirić tek nešto veći od omota za bombonu na kome su se nalazila sva ona slova koja su, u svom izvornom i jednodimenzionalnom obliku, bila njeno sredstvo za život. Nikada ranije nije mislila o tome kako potreba ljudskog bića da govorom oblikuje stvarnost pronalazi svoje najrazličitije forme. Ta slova na tom papiriću nisu ista ona slova kojima ona piše, ali je ista namera: da te čuju.

Nije kiptela od besa. Nije drhatala i nije plakala. Nije poželela da trči dok ne udari u neko drvo tako da se svaki deo njenog tela raspadne i da boli kao što je već nedeljama boli mozak. Sada je želela samo da gleda u ta čudesna slova koja prave ljudske ruke i koja bezglasno rastaču tišinu.

Jedino što ju je ova zakuvana situacija, koja već 4 nedelje ne jenjava, naučila jeste da tišinu ne probija glas nego onaj koji je spreman da čuje. Odjednom kao da je mogla da vidi sva slova koja je ikada otkucala kako puze po podovima, lepe se jedna na druge i nestaju kao nerazgovetni oblici. Da bi imala hrabrosti da iz te prostorije izađe, morala je rukama da oblikuje reč o-t-p-o-r, ali ne i da je izgovori. Izgovorena toliko puta, ta reč se odmetnula u vlastitu suprotnost. Samo stisnute ruke mogu da izmisle nove reči. Zgrabila je papirić i lagano iskoračila iz prostorije, dok je pred očima videla samo svoje srce kako silazi u pete, a svoja slova kako prave vrtloge pod tuđim stopalima.