Little Things

2. dio

Polako otvaram oči.Nalazim se u nekoj sobi,hmmm izgleda kao bolnica.Nije mi jasno od kud ja ovdje.Zadnje čega se sjećam je bilo da smo ja i Jessy smijale se i pričale a tada mi se smračilo pred očima.

''Gdje sam ja''-budim se i to je bilo ono što sam prvo rekla

''Doktore.Doktore''-čuo se nečiji glas

Taj glas mi je tako bio poznat ali se ne mogu sjetiti odakle. 1000 pitanja u minuti vrtila se mojom glavom.

''Dobar dan.Kako se osjećate?''-upitao me gospodin u bjelom.Vjerovatno doktor..

''Pa osjećam bol u glavi i malu vrtoglavicu''-rekla sam i razgledala oko sebe.

Bila sam na nekim aparatima ne znam ni sama kakvim.

''Ništa čudno poslije nesreće.Ne brinite se''-rekao je 

''Čekajte.Ja sam imala nesreću  ?'-upitala sam zbunjeno

''Da.Udarilo vas je auto.Gospodin koji vas je udario vas je i doveo.''-rekao je i nasmijao se.

On misli da će svojim smijehom meni izmamit osmijeh na lice???

E pa neće ići!!!

''Gdje ja taj vaš gospodin''-pitala sam sa željom da saznam ko me je udario autom i dovezao u bolnicu.

''Tu sam''-čula sam glas sa kraja sobe.

Okrenula sam se i ugledala nešto što sam uvijek htjela.Pa ja sanjam.Neka me neko udarii  *_*.

''Lllouuiss  ''-jedva sam izgovorila od iznanadjenja

''Ja sam.Molim te oprosti mi.Nisam gledao kuda vozim i odjednom ste ti i tvoja prijateljica izašle pred cestu.Molim te oprosti mi''-rekao je malo tužnim glasom.

''U redu je.Još uvijek ne mogu vjerovati da te vidim''-govorila sam.

Ne znam da li bi bila sretna ili tužna bog ove nezgode.

''Oprosti još jednom''-izvinjavao se

''Ma ne brini.Nego...Gdje je Jessy?''-odjednom sam se nje sjetila

Pa gdje je ona.Nadam se da joj se nije nita desilo.Nadam se da je dobro.

''Jessy?''-upitao je Louis

''Prijateljica koja je bila samnom''-rekla sam

''Ona je dobro.Samo je doživila šok pa smo je poslali kući.Njoj se nije ništa dogodili'''-rekao je doktor i zašao iz bolničke sobe.

Ok Elena.Ostani smirene.Ipak sam sama u sobi sa Louisom Tomlinson.

''Kada mogu kući''-upitala sam Louisa

''Možes odmah ako hoćeš''-rekao je dok je rukom prelazio preko svoje kose.

O ne ovo me ubija.Joj kako bi sada skočila na nejega. *_*

''Naravno da hoću.Jeste li javili mojoj baki''-upitala sam.

Baka se sigurno brine jer me nema doma.Nadams e da su joj javili i da je dobro.

''Javili smo joj''-rekao je Louis

''U redu''-rekla sam i nasmijala sam se.

Sad mi je već lakše.

''Kako bi ti se mogao iskupiti?.Hoćes na večeru sutra samnom i stalim dečkima?-upitao me 

Pa ja sanjam.Upoznala sam Louisa.Sada se zove na večeru i još će i ostali dečki biti tamo.

Ova nesreća se trebala ranije da dogodi.

''Naravno''-rekla sam sva uzbudjena.

''Hajde idemo''-pomogao mi je ustati sa krevete.

''Louis-e...Stvarno nema potrebe.Mogu hodati''-rekla sm iako sam željela da mi on pomaže hodati

........

Došli smo pred kuću moje bake.To je bila skromna kuća.

''Hvala ti''-rekla sam 

''Ti se meni zahvaljujes što sam te udri autom''-pogledao me i nasmijao se.

''Hah idote.Hvala ti što si me dovezao kući''-rekla sam i namignula mu.

Kad malo bolje razmislim pa trebala bi mu se i za nesreću zahvaliti  Krenula sam izaći iz auta ali me on zaustavio

''Sutra u 20 pm ću doći po tebe.Budi spremna''-rekao mi je  i poljubio me u obraz 

Eto ga <3

To je 2 dio

Nadam se da vam se sviđaaa <3

Dalje sa 2 com <333

xXx