'' The characters I create aren't me. They are a part of me. They are the part of me who is the adventurer, the romantic, the warrior, the villain, the princess, the freak, the friend. They are the parts I hide. The parts I wish to be. The parts I have been and I will be. Every story is based on a truth. Your truth. ''
1. Strah
Namršteno odgurnu sivi laptop u stranu, te ga ljuto zaklopi otpuhavši jedan pramen smeđe kose koji ju je škakljao po licu. Već danima pokušava da napiše nastavak svoje knjige koju je skoro počela, no, jednostavno nije joj išlo. Nije znala što ljudi vide u njenom pisanju i pričama, ali sviđala im se, te se osećala odgovornom da napiše pristojan nastavak.
Spusti se malo niže u udobnoj stolici, tako da je sada faktični polu-sedela, a polu-ležala. Uskoro će mušterije početi da dolaze, tojest, prvo stariji ljudi sa kojima će morati da vodi ozbiljne razgovore, pa tek kasnije popodne možda poneki njen vršnjak. Mora se sabrati. Ne može smrknuta služiti i posluživati, to je samo jedno nauspelo poglavlje. Samo. Duboko uzdahnu i čvrsto zagrize donju usnu, više iz navike nego iz potrebe. Koliko god to delovalo kao sitnica, razočarala se u samu sebe, što je inače bilo teško jer je po prirodi jako vesela i optimistična osoba.
Radila je u omanjem kafiću u njenom kraju, plata je bila solidna, no njoj nije trebalo puno. Tek toliko da ima za sopstvene potrebe i pokoju knjigu. Obično bi u to vreme ceo lokal bio pun ljudi koji su pričali, smejali se, pili kafe i čitali knjige. No tog jutra, nešto je bilo drugačije, osećala je to. Već dva sata tu nepomično sedi, sa jednim neuspelim poglavljem i razbijenom čašom koju je ispustila dok se pripremala za radno vreme. Trapavost je bilo njeno drugo ime, ali nekako su svi navikli na nju, sa svim manama i vrlinama.
-
- Zaboga Gina, ostavi me na miru, nije mi dan. - napeto proskita kroz zube, na šta se plavokosa devojka ispred njega zabavljeno zahikotala. Koraknu nekoliko koraka unazad, njene visoke štikle odzvanjivale su malom, prašnjavom prostorijom dok se Harryjeva vilica sve više stezala. Zatvori oči na trenutak i prođe rukom kroz svoju kovrdžavu, smeđu kosu, pokušavajući da se umiri. Ta devojka ga je izluđivala, no morao je da pazi što radi i što govori. Imala je dobre veze, mogao bi upasti u ozbiljnu nevolju.
- Ali, dragi, kako da ostavim mog dečka samog? - osmeh je izvio njene pune usne koje je prikrivao jaki crveni karmin. Uživala je da se sprda sa njim, na ovaj ili onaj način, njih dvoje nisu čak bili ni prijatelji, baš naprotiv, on ju je stalno odbijao dok ona.. pa, blago rečeno bila je luda za njim, iako je to bilo čisto fizičko privlačenje.
- Nisam ti dečko. I prekini da me zoveš tako. - gnev ga je obuzimao, čvrsto je stegnuo svoju šaku u pesnicu, napregnuto razmišljajući. Imao je dosta posla, nije imao vremena za Ginu i njene glupave šale i prozivke. Bar ne danas.
Naglo ustade te obrisa prašinu sa svojih dugih nogu, namrštio se kada je osetio da mu glava i dalje pulsira. Još jedan ogorčeni pogled prema Gini, koja ga je sa žudnjom odmeravala dok je oblačio svoj sivi kaput. Bez ijedne reči izađe, ostavljajući ju je u tišini.
Harryjeve čizme pravile su tihi, no opet skladan zvuk dok je izlazio na trotoar, udišući hladni, londonski zrak. Zatvori oči na trenutak i coknu jezikom, te se nastavi kretati povremeno gledajući u slučajne prolaznike. Oštar vetar mrsio mu je kosu i pokušavao pridobiti njegovu pažnju tako što je nestremice zaduvavao njegov kaput i lice. Ništa. Bio je u nekom svom svetu, razmišljajući o raznim stvarima koje su mu se vrtele po mozgu, a njih je, bilo jako puno. Ipak ništa nije izvuklo osmeh na njegovo smrznuto, bledo lice. To je bilo prilično nauobičajeno, optimizam je vladao njime no ponekad.. jednostavno bi se zatvorio u sebe na nekoliko trenutaka.
Jeza ga je obuhvatala i on se strese na trenutak, hvatajući za okruglu bravu i povuče velika vrata, koja su se sa lakoćom otvorila pod pritiskom njegovog tela. Treba mu kafa, ili bilo što vruće. Iako je navikao na ovakvo vreme, nije mu baš godilo, posebno kada se ne obuče dobro.
Topao vazduh puhnuo mu je u lice, miris vrelog kakaa i vanile uvukao mu se pod nosnice i on halapljivo udahnu. Pogledom je prelazio preko malenih stolova i srednje-velikog drvenog šanka, nikada nije bio ovde, no činilo mu se da će mu se svideti. To svakako, čak ni on ne zna koliko.
Proćelav, mršav čovek sedeo je za barskom stolicom, gustirajući uz veliku šalice kafe, tada mu pogled pade na Harryja i nevoljno okrenu glavu na drugu stranu.
- Elise, imamo mušteriju! - neočekivano se prodera, glas mu je bio istodobno dubok i topao, zatim se nasmeši dok je Harry zauzimao jednu od brojnih stolica koje su bile pravilno poređane.
___________________________________________________
iskreno ne sviđa mi se.. ne znam. recite mi vaše mišljenje i kliknite na zvezdicu, naravno ako vam se sviđa.. nisam htela da radnja ide baš toliko sporo no i imala sam da učim so yeah, isprekidano sam napisala i možda je traljavo ali što ću. i da, elise možete zamisliti kako želite. samo ne kao selenu gomez. nju ne volim
Sara
