Zbirka Misli

Priča 1.

*Danas nešto drugačije, ali inspiracija je uvek ista.
*Ova priča je potpuno izmišljena, ali sa pravim likovima.

"Neće doći." rekla sam razočarano.
"Ma ne brini. Stiže on." rekla je Marina.
"Ali ulazimo za minut" postajem sve nervoznija.
Čujem glas razredne "Hajde deco da stanemo dvoje po dvoje!"
"Moram da idem." pozdravila sam se sa Marinom i krenula ka Marku koji me je čekao sa ružom u ruci. Stala sam pored njega i počela da razmišljam o Banetu.
"Jovana! Jovana!"
Počela sam da ludim. Čujem Banetov glas u glavi.
"Jovana!"
Čuje se sve jače.
"Okreni se." na trenutak pogledam zbunjeno u Marka. Ali iz radoznalosti morala sam da se okrenem.
Iza mene, u gužvi, stojao je jedan momak u zelenoj vojnoj uniformi i

pogledom je tražio nekog.
Pogledao je u mene.
Krenuo je prema meni.
To je Bane!
Stigao je!
Osetila sam veliki nalet leptirića u stomaku i krenula u pravcu u kom su me vodili.
Za par sekundi, koje su delovale kao večnost, našla sam se u Banetovom zagrljaju.
Nisam marila ni za haljinu, ni za šminku, ni za slikanje.
Jedino bitno u tom trenutku bilo je to što sam s njim. On je došao da me vidi.

"Lepa si." na njegove reči sam se nasmejala i pocrvenela.
U tom trenutku vreme je stalo.
Spustila sam pogled na moje svečane cipele i njegove vojničke cokule.
Koliko smo samo različiti spolja, ali mnogo smo sličniji iznutra.
Osetila sam Banetov pogled na sebi.
Nisam smela da ga pogledam.
Šta će se desiti ako ga pogledam?
Hoće li me poljubiti?
Ne znam da li sam spremna.
To će mi biti prvi poljubac.
Želim da mi prvi poljubac bude
sa nekim posebnim.
Sa nekim ko to zaslužuje.
Da li je Bane poseban?
Jeste.
Da li je zaslužio?
Definitivno jeste.
Zaslužili smo jedan drugog.
Koliko dugo je on čekao da
shvatim svoja osećanja.
Koliko dugo sam ja čekala njega
kada sam shvatila svoja osećanja.
Moralo je doći do ovog trenutka
gde smo sada.
Podigla sam glavu.
Usmerila sam pogled prvo ka njegovim usnama,
pa onda ka njegovim očima.
On je mene već odavno gledao.
Osetila sam povezanost medju nama.
Nagnuo je glavu.
Bili smo blizu.
Sklopila sam oči i prepustila se.
Ubrzo naše usne su se spojile.
Desio se veliki vatromet u mojoj glavi.
Kada smo se razdvojili
Pogledali smo se u oči
I nasmejali
Još jednom me je zagrlio.
A onda
Otišao je, te se osvrnuo, pogledao me
i namignuo, a ja sam mu uputila najširi osmeh.