Nedodirljiva

13

Budim se pre Lava, malo sam smetana ali rasvestim se i polako ustanem. On se okreće na drugu stranu i sevne mu zadnjica. Da, to je dobra zadnjica. Nasmešim se i krenem u kupatilo.

Kako je on i dalje spavao pronađem njegove bokserice i majicu. Treba mi kafa. Sakupljam našu odeću prema putu ka dnevnoj sobi i zastanem kad ugledam Vuka.

- A, dobro jutro – ispravim se.

- Dobro jutro Nataša – spustio je novine.

- Znam da je nepristojno što sam ovako banuo ali moram razgovarati sa bratom – nije bio nimalo iznenađen mojim prisustvom.

- Naravno, probudiću ga.

- Već sam budan – progovara Lav iza mene. Okrenem se i shvatim da je obukao donji deo pidžame, srećom.

- Idem ja da skuvam kafu – rešim da se izgubim.

- Vuče za tebe?

- Ne hvala već sam popio.

- U redu.

Dok pokušavam da se snađem u Lavovoj kuhinji pitam se koliko je zapravo dobra ideja muvati se sa šefom, mislim ideja je super ali je i zajebana.

. . .

- Vuk je otišao brzo - vraćam se sa kafom i ne zatičem Lavovog brata.

- Mora da reši nešto – namrštio se na trenutak i prihvatio kafu.

- Hvala. Pa . . . nedelja je. Šta želiš da radimo?

- Da se izležavamo – slegnem ramenima.

- Dopada mi se – nasmešio se i probao kafu.

- Mislila sam bukvalno. Osećam se kao da me je pregazio voz – požalim se.

- Više volim da me upoređuju sa sportskim automobilima.

- Konjska snaga i to a? – našalim se.

- Mislim da se jasno vidi iz priloženog – nadmeno izgovara.

- Bože bahatost će te šutniti u zadnjicu – ali stvarno je dobar.

- Neće. Šta kažeš da odemo do tvog stana, presvučeš se, odemo nekud na doručak i vratimo se ovde – izložio mi je plan.

- Ili kupimo doručak i odemo u moj stan – moj plan je jednostavniji.

- U redu, večeras se moram videti sa bratom na sat-dva.

- I ja sa sestrom – namrštim se.

- Reći ćeš joj istinu.

- Izgleda.

- Mislim da je to dobra odluka – odlučno tvrdi.

- Videćemo – ja još uvek nisam sigurna.

- Vidiš, nije bilo teško.

- Šta?

- Ti i ja, funkcionišemo.

- O dušo . . . veruj mi pobeći ćeš od mene glavom bez obzira za nekoliko dana.

- Zašto to misliš?

- Zato što ćeš izludeti od mene a kako nisi beskičmenjak poput mog dobrodušnog bivšeg supruga ili ćeš me zgaziti ili ćeš pobeći.

- Videćemo.

- Nemoj posle reći da te nisam upozorila, nemoj kasnije da se žališ – upozorim ga.

- A zašto misliš da sam ja lak muškarac?

- Ne mislim da si lak ali poznajem sebe. Loša sam u deljenju, pravljenju kompromisa, grozna u osećanjima i zaista kučkasta ako me nagaziš na žulj. Da me poznaješ dovoljno ne bi uskočio u voz veze sa mnom.