Bonjour!
Bez obzira na to što je sada 1:26. Svi su zaboravili tko sam pa ukratko... Neću otkrivati svoje ime pa me zovite Zdenka. Vratila se ja nakon 6-7 godina. Ja mislim? Uglavnom sada imam 20 godina završila sam sportsku gimnaziju... Blago meni..
Sada sam studentica 2. godine predškolskog odgoja, da biti ću teta u vrtiću. Seniorska sam reprezentativka svojeg nacionalnog tima. Bože ponos do neba. Ukratko o mom uspjehu, sada idemo na tužne puteve i svrhu ove priče iako će to biti sve samo ne priča.
Ovo će biti kao neki moj dnevnik, samo što će ovaj biti javni. Možda nisam normalna jer ću samo tako iznostiti neke svoje probleme i jadikovanja. Ispada da nemam nekoga kome ću to govoriti, ali stvarno imam jako dobrih ljudi u životu. Svrha ovoga je pomoći nekome tko se možda nalazi u istoj ili sličnoj situaciji.
Ne želim previše pametovati samo ću vam reći spremite se ući u moj ponekad sretni, ponekad tužni život. Naravno ako će itko ovo čitati, ali ako i neće ja ću svejedno iznositi sve.
Voli vas vaša Zdenka!
