Alive (Niall Horan)

Chapter Two 'Secret Message'

,,Dobra večer,Maddie."-čujem ljubazan glas gospođe Maure,ali iza nje ne vidim njenog plavokosog sina.

,,Izvolite."-ljubazno puštam gospođu Mauru u kuću i zatvaram vrata za njom.

,,Izvolite sjednite.Gdje vam je sin?"-moja mama se pozdravlja sa Maurom i postavlja joj pitanje.

,,Niall nije htio poći sa mnom,ali je rekao da možete vi otići tamo u našu kuću i zabaviti se."-govori nam gospođa Maura.Pa i nisam baš sigurna da je to nešto baš dobra ideja.

,,U redu je,možemo ovdje.."-ne dopušta mi da završim rečenicu niko drugi do Rebecce sa rečenicom ,,U redu je,idemo odmah.."-nakon toga mi namiguje.

Izlazimo iz kuće ili bolje rečeno njih dvoje me guraju van.

,,To je moja djevojka."-tiho govori Matt ali dovoljno glasno da sam ga čula.Njih dvoje spajaju svoje usne a ja im malčice zavidim.

,,Zašto si ovo uradila?"-pitam Rebeccu.Stvarno ne znam zašto je to uradila?!

,,Zato što trebaš malo izaći iz svoje sobe ostaviti te glupe knjige."-govori mi isto što i svi ostali.Postaju dosadni s tim.

Matt stišće gumb i zvoni na vrata te čekamo da nam Niall otvori.Nervozna sam a nemam pojma zašto.Vrata se otvaraju a na njima je Niall samo sa peškirom zamotanim oko struka.

,,Izvolite?"-Niall stoji na vratima i očekuje naš odgovor zašto se nalazimo ovdje.

,,Ja sam Matt,tvoj susjed i Maddiein brat."-progovara Matt. ,,Niall,drago mi je.Trebate nešto ili?"-Niall takođe progovara,a ja sad samo želim otići u svoju sobu i završiti čitanje knjige.Ne mogu vjerovati da sam zbog ove gluposti napustila čitanje.

,,Tvoja majka nam je rekla da dođemo ovdje,jer ti nisi došao kod nas.Trebali bi se družiti,ali ako si zauzet u redu je."-Matt objašnjava zašto smo uopšte ovdje.

,,U redu,uđite."-čini mi se da to ne govori baš kao da mu je drago što smo ovdje.No svejedno,mi ulazimo u lijepo sređenu kuću,u kojoj sam već bila.

,,Bićemo u dnevnoj sobi jer u mojoj je nered."-govori,te se počeše po vratu a mi se nasmijemo.

,,Želite sok,čips,pizzu...ili nešto drugo?"-ljubazno nas pita.Ljubazno?Ne sjećam se da je bio ovako ljubazan kad smo se prvi put vidjeli.

,,Voda je dovoljna."-Matt čitavo vrijeme priča umjesto mene i Becce.Hvala mu na tome.Ovaj plavokosi dečko odlazi pretpostavljam u kuhinju,i za par minuta se vraća sa dvije ogromne kese čipsa i 4 Coca-Cole.

,,Izvolite,poslužite se,a ja idem samo da se obučem."-iz kesice istresa sadržaj zvani čips te se penje uza stepenice prema svojoj sobi pretpostavljam.Nakon otprilike 5 minuta,silazi i sjeda u fotelju pored.

,,Voda je bila dovoljna."-Matt ponovno progovara,i uzima jedan čips i stavlja ga u usta.

,,Ortak,kod mene nema toga.Hrana je uvijek dobrodošla."-progovara,i zatim se svi smiju osim mene.Ne vidim ovdje ništa zanimljivo.

,,Pretpostavljam da je ta cura pored tebe,tvoja djevojka."-progovara Niall,tražeći neki zanimljiv film na internetu.

,,Na koju misliš?"-zapitkuje Matt.Kako su dosadni.

,,Plavuša,pretpostavljam."-progovara i odlaže laptop na stol a na velikoj Plazmi se prikazuje film.

,,Vidim,nisi ni ti brineta."-konačno se javlja i Becca.Kako mogu biti tako opušteni?Meni je ovdje tako dosadno da sam sama sebi postala dosadna,koliko puta sam ponovila da mi je dosadno.Okej,ova prethodna rečenica nije imala niti malo smisla.

,,Niall,drago mi je."-zavodnički se smješka. ,,Rebecca,drago mi je."-Becca se smješka njenim osmijehom,naravno kojem niko ne može odoliti.Iako je plavuša,ona je veoma pametna.

,,Gospođice,bilo bi lijepo kad bi i ti nešto progovorila."-čujem Niallov glas,i pretpostavljam da se meni obraća,pa podižem glavu i pogled prema njemu,a on već gleda u mene.

,,Vi ste se raspričali,tako da nema potrebe da ja pričam."-progovaram,totalno nezainteresirana za bilo što se ovdje dešava.

,,U pravu si,a ionako film počinje."-ponovo progovara,i nakon toga nastaje tišina,i 'uživanje' u filmu.

...

,,Znaš,bilo bi mnogo zanimljivije kad ne biste toliko vrištale."-ponovo čujem Niallov glas.Kako je taj dečko naporan.

,,Izvinjavam se,gospodine Savršeni."-posebno naglašavam to 'Savršeni'.Ruku sam pružila prema jastuku,koji je bio pored,kad sam povukla jastuk,osjetila sam kako je neko povukao jastuk na drugu stranu.Pa tko drugi,nego Niall?Naravno,da je on.

Pustila sam jastuk,i nagela se na kauč.Gledala sam taj film,horor bolje rečeno.Kad bi one prikaze iskočile na ovaj ogroman ekran,samo bih se trznula i zatvorila oči.Nisam vrištala,kao maloprije,vjerovatno zato jer je gospodin Savršeni,istakao da mu smeta.

,,Maddie,dobro si?"-čujem Mattov glas,i pogled okrećem prema njemu.Zabrinuti pogled bio je okrenut prema meni.

,,Da,zašto ne bih bila?"-pitam,iako jako dobro znam odgovor.Oduvijek sam se plašila horora,i konačno kad sam se prestala plašiti,ponovo ću imati traume duže vrijeme zbog ovog filma.

,,U redu,kako ti kažeš."-ponovo progovara i pogled vraća na film kao i ja.Svaki put kad budem sanjala košmare,krivit ću Nialla.

...

,,Hvala ti za ovo večeras,bilo je super."-Matt i Niall razgovaraju,a Becca i ja se malo odaljavamo od njih.

,,Zašto si čitavo večer tako mrzovoljna?"-Becca mi postavlja pitanje,na koje ni ja sama ne znam odgovor.

,,Ne znam ni ja.Jednostavno,ovo nije bila dobra ideja,i bolje bi bilo da sam ostala kući i spavala ili čitala knjigu."-odgovaram na postavljeno pitanje,a Becca se smješka.

,,Znala sam da ćeš to reći."-da Becca,znala si. ,,Daj,pa bar jednom se zabavi kad negdje odeš sa nama.Uvijek si mrzovoljna."-ponovo progovara.Da,Becca,uvijek sam mrzovoljna,ništa mi nije po volji,ali takva sam.

,,Kakogod."-progovaram,i prevrćem očima,a zatim Matt dotrčava do nas.Ulazimo u dvorište,i ja jedva čekam da uđem u sobu,zamračim prozore i čitam knjigu.

Otvaram vrata i ulazim u dnevni boravak,čisto da se pozdravim sa mamom i gospođom Maurom.Onda,produžavam do svoje sobe i samo zatvaram vrata i prevrćem ključ.

Otvaram velika vrata svog smeđeg ormara i vadim pidžamu,a zatim skidam onu majicu i farmerke sa sebe i bacam ih u kut sobe,a zatim navlačim pidžamu na sebe.Sjedam na krevet i shvaćam,da prozor nije zamračen.Ne vidim nikog u blizini pa samo spuštam žaluzine,i otvaram knjigu.

Taman kad krenem da čitam,mobitel mi počinje vribrirati,a ja ga uzimam u ruke da vidim o čemu je riječ.Poruka,nepoznat broj.Čudno..Krenula sam čitati,na glas:

' Idući put,prije nego se kreneš presvlačiti,spusti žaluzine..ne želim da netko drugi ima ovako dobar pogled kakav sam ja imao.. M.P. '

Sto je ovo bilo?Pogled ponovo bacam na prozor,ali nema nikog u blizini.Tko bi ovo mogao biti?Zašto baš ja?Šta se uopšte dešava?