Proslo je tacno 7 dana i 12 sati od kako me je Mike ostavio. Stan mi lici na svinjac. Oci su mi otekle od plakanja i ugojila sam se dobra 3kg. Cuje se zvono na vratima. Ustala sam da vidim ko je. To je bila Shan. Moja najbolja prijateljica od kad znam za sebe.
-Hej!
-Shan ne mogu sada da idem u klub. Ali ako zelis dodji i pati sa mnom.
-Naravno da ne. Dosla sam da ti dam pozivnicu za Ryanov rodjendan.
-Damn girl. Zaista nemam snage da idem.
-Da li sam te pitala mozes li ili ne? Dolazim sutra u 19h po tebe i nema izgovora.
-Ok...
-Bye.
Zaista nemam snage da idem, ali Shan kada nesto zacrta to je to. Moracu danas da odem u soping. Spremila sam se i smogla snage da izadjem medju ljude. Setala sam po trznom centru zagledana u telefon. Nisam ni primetila, ali u trenutku nasla sam se na podu. Naspram mene srusen sedeo je jedan veoma zgodan decko. Izvinio se dao mi kesu i telefon koji su mi ispali prilikom pada.
-Da li si ok?
-Da, hvala. Ti?
-Da, ok sam. Voleo bih da mogu da pricamo, ali mnogo zurim. Sorry.
Ok? Sta se upravo desilo? Nebitno moram se vratiti kuci sto pre. Nakon 10 minuta hoda sitgla sam. Kada sam usla tek tada sam shvatila koliko sam zapustila stan. Nakon ciscenja odlucila sam da meditiram. To je to! Moracu da nadjem nacin da prebolim Mikea.
Subota, 18:45h.
Neko zvoni na vrata. Verovatno je Shan. Idem da otvorim. Kada me je videla rasirila je oci i vrisnula.
-Wow!
-Sta?
-Izgledas neverovatno!
-To je rodjendan mog najboljeg prijatelja moram biti lepa!
-Da li si korak blize tome da prebolis Mikea?
-Recimo da je tako. Hajde zakasnicemo!
Nakon 15 minuta voznje platile smo taksisti i glamurozno izasle kao da hodamo po crvenom tepihu. Ryan je stajao ispred vrata dobijajuci milion poklona lepo zapakovanih u sarene ukrasne papire. Prisla sam mu cestitala rodjendan i dala poklon. Usle smo unutra. Sve je bilo puno. Dok Sam prolazila kroz guzvu ponovo sam se nasla na podu. Ispred mene je bio ponovo onaj zgodan decko od juce. Samo smo se nasmejali i ustali .
-Ponovo ti?
-Da izvini previse sam smotan. Slucajnost ili...
- Ili sudbina?
- Da.
- Ne znam. Eshli. Drago mi je.
-Justin. Takodje. Pa... Zelis li nesto da popijes?
-Da, bilo bi dobro.
Nakon nekoliko pica alkohol me je celu obuzeo, a i njega je. Nakon nekoliko minuta priblizavali smo se jedno drugom sve vise I vise dok se nase usne nisu spojile. Ljubili smo se strastveno. Mogla sam ostiti nejogv topao dah na svojim usnama dok nas Shan nije prekinula.
-UPoznala sam nekog decka pre 5 minuta i rekao mi je... Ups... Izvinite...
- Ne, ne. U redu je. Svakako moram ici. Vidimo se!
-Bye...
Ok... Ovo je moja prva prica i nadam se da uzivate u njoj❤️.
YOU ARE READING
Na prvi pogled
RandomPrica prati dogadjaje dvoje mladih koji se upoznaju na zabavi najboljeg prijatelja. Od te veceri njihovi zivoti se menjaju iz korena. Imaju mnoge uspone i padove ali sve uspeju da prevazidju zahvaljujuci ljubavi.