[Peta i poslednja knjiga serijala Moj milioner, o najstarijem bratu Rokfelerovih - Ronanu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Svetlo sija u tami i tama ga neće nadvladati.❞
Kraj priče bi trebao da bude srećan, je l tako? Ili se bar tako očekuje. Ali k...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
RONAN
"Evo ti paketi", prosiktao sam, besno pritisnuvši dugme i dinamit koji je postavljen na paketima droge u skladištu je eksplodirao.
"Evo ti droga", pritisnuo sam drugi C4 dinamit koji je postavljen unutar skladišta, i koji je razrušio zidove.
"Evo ti upad u moj kvart", sada sam pritisnuo treći put dugme i treči dinamit je razneo i ono malo što je ostalo od skladišta. Sve to sam radio dok sam hodao, ne okretajući se kako bih proverio vatru koja je kuljala iz skladišta.
Kako sam upao u skladišta?
Pa recimo da mi je olakšica to što već znam gde se nalaze jer sam ih ja obezbedio Hanteru Kramu na sastanku Gdina Gejba Antverpa. Sada sam samo naredio mojim ljudima Džejsonu, Grieru i Kevinu da onesveste čuvare ispred skladišta kako bih ja upao i postavio eksplozive. Kevin mi je u najkraćem roku nabacio dinamit i bio je veoma srećan da pođe sa nama da odradimo ovaj posao zbog čega sam znao još više da mogu da računam na njega u svakom trenutku.
Hanter Kram će da nauči ili umreti učeći kako meni ne sme da se zameri. Gdin Gejb je jedina osoba koja je uspela da uspostavi neki kompromis ali ovo je već previše. Jasno sam mu sada stavio do znanja šta znači kačiti se sa mnom. I nisam imao nameru da stanem. Svašta sam isplanio za njega.
O ne. Ovo je bio tek početak...
***
"Brate, Gordon je došao", obavestio me je Džejson dok smo sedeli u našem restoranu u kvartu. Klimnuo sam glavom i pokazao rukom da ga uvedu jer sam ja tražio da ga vidim.
U sledećem trenutku, Grier i Džejson su uveli Gordona i napustili restoran ujedno dajući nam malo privatnosti pri razgovoru. Grier je ušetao spuštene glave, ruku povijenih u laktovima i u istoj pocepanoj staroj odeći kao i uvek. Nasmešio sam se na mog starog druga.
"Dođi Gordone dođi", pokazao sam nasmešeno i ustao pa mu izvukao naglo stolicu kako bi seo. Smestio se, a ja sam se preko puta njega.
"Griere!", doviknuo sam, a crna Grierova glava je u sledećoj sekundi provirila niz vrata.
"Spremi nam dva čaja", rekao sam, a Grier je poslušno klimnuo.
"Naravno brate", odgovorio je Grier, kada se Gordon ubacio.
"Čaja nema, čaja nema", podigao je blago stisnutu pesnicu, odmahujući. Blago sam se namrštio a Grier je stao.
"Nećeš čaj? Ali voliš čaj", dodao sam, posmatrajući Gordona koji nikada nije dizao pogled dalje od poda.
"Volim, volim", brzo je dodao, "Ali hoću kiselu vodu sad", nasmejao sam se zadovoljno, a onda klimnuo Grieru što je značilo da nam donese kiselu vodu i meni čaj. Pristao je i odaljio se.
