Probudila sam se,bila sam u krevetu,i dalje nisam nista mogla da vidim.Zelim samo sto pre da izadjem iz ove bolnice i da se vratim zivotu koji sam zivela pre pet godina,ali znam da taj zivot nece biti tako idealan.
Mesec dana kasnije...
"Ajde,Mellanie brze malo"vikao je sef na mene.Nije lako raditi u jednom kaficu.Morala sam svirati i konobarisati kad mogu....
"Pa...mislim da si zaboravila na mene???"rekao mi je vrlo poznat glas.Okrenula sam se i videla prelepog decka plavih ociju i plave kose...
"Poznajemo li se??"
"Da si htela sada bi znala moje ime"
"Ha!"nasmejala sam se
"Pa naravno ko bi drugo bio nego ti,i dalje me proganjas!"
"Ne nameravam da odustanem!"rekao je
"Aha,aha...zanimljivo,radi sta hoces NE zanimas me!!!"rekla sam onako tvrdoglavo kao sto uvek radim.
"Pa...ne zanima te gde sam bio?"
"Zasto bi me zanimalo?"
"Mellanie na posao!"vikao je sef.Pokusavala sam da se skoncetrisem na posao ali nije islo.Misle su mi samo letele negde drugde,mislila sam o tom plavokosom decku,sa neodoljivm ocima,sad mi je jasno zasto su sve zaljubljene u njega.
Ne mogu nikako da se setim njegovog imena,znam da mi je to Anna rekla,ali vrlo davno.
Stigla sam kuci i bacila sam se na krevet,ah...bila sam komirana tako da sam odmah zaspala,posle tusiranja.Zazvonio mi je telefon,pogledala sam na sat bilo je 4:23h,ko bi me zvao ovako kasno...Bila je to poruka i to od Mr.Nepoznatog koji je ocigledno od nekog dobio moj broj telefona,ali od koga?
"Spavas li?"
"Da spavam!"
"Hah!!!Zanimljivo...kako to uspevas?"
"Sanjarim..."
"Ahh....lepo"
"Sta hoces?"
"A bas si nezna...svaka bi dala zivot da se dopisuje samnom!"
"Ja nisam 'svaka' shvati!"
"Hehe!!!"
"Govori sta hoces umorna sam!?!"
"Vidimo se sutra u kaficu"
Molim samo me zbog toga probudio!!!Ubicu ga,uff...tako me nervira.
Ahh...ne ponovo kasnim,kao po obicaju,radno vreme je vec pocelo,a ja sam preumorna da bi radila...
Zvala sam direktora i rekla mu da sam bolesna pa sam uzela tri slobodna dana,da odmorim dusu.
Vratila sam se u krevet i ponovo zaspala!
"Ahh!!!Kreten jedan ubicu ga!!!Obecavam to sama sebi!"zvonio je telefon.
"Molim moronu jedan!"
"Halo,Mellanie sta ti je?"
Bila je to Anna,zvucala je tako umorno,iscrpljeno...
"Anna to si ti.Izvini nisam videla!"objasnjavala sam joj.
"Nema veze!"mogla sam da je cujem kako place i jeca.
"Mell,moja sestra..."
O ne,ne samo ne to!!! Anna je imala sestru koja je bolovala od leukemije.Ima 6.godina,to je najlepse i najpametnije dete za koje znam.Svi smo za nju bili na poseban nacin vezani.
"Govori...sta je bilo!!!???"rekla sam posle duzeg vremena
"Gotovo je!Moja sestra vise nemora da tuguje i da trpi bolove!!Sss...sad je prepustena Bogu..."
Kad je to rekla svet mi se srusio.Dusa moja,nikada je necu zaboraviti.
"Mozda,ne znam sta osecas,ali znam kako se osecas,sve to se deslio meni,onda kada je moj zivot trebao da bude najlepsi.Zbog tog gubitka citavo detinstvo mi se srusilo.Moras da znas da cu uvek biti tu za tebe,kao i ti za mene...brzo cu doci."Jedva sam govorila od suza.Prekinula sam vezu i krenula prema bolnici.Kad sam dosla Anna je sedela sa svojim roditeljima.
"Anna!"potrcala sam prema njoj i zagrlila sto sam jace mogla
"Zao mi je..."niko nije nista rekao od suza.Zajedno su preplakali tri reke,pokusavala sam da ih smirim ali bezuspesno...
Dosla sam kuci sva u suzama,nisam bila raspolozena ni zasta,samo sam sela na trosed i plakala citavu noc.
Zadnijh dana nisam izlazila iz kuce!!!Dala sam otkaz i danima onako plakajuci,lezala u krevetu!Htela sam da se povucem od svih!!!Samo donosim nesrecu svima koje upoznam ili s kim se druzim,zato sam odlucila da ostanem kuci...
Neko je kucao na vrata.Nisam htela,ali sam ipak otisla do vrata.Bila je to Anna.
"Sta se desilo,Mell.Danima mi se nejavljas,dala si otkaz u cemu je problem?"sedele smo u sobi i pricale..
"Anna,ne mogu!!!Svakome slomim srce,to vise ne mogu da podnesem.Zato sam odlucila da ne idem nikud"rekla sam kroz plac.
"Mellanie,ti nikome ne mozes da naneses lose,samo dobro!!!Znam da si mnogo toga prosla,ali pogledaj koliko puta smo se smijale i uzivale u ovom svetu!!!Cak i onda kada nam je bilo najteze...nisi ti kriva ni za ciju smrt.Da tebe nije bilo one noci u bolnici i da nisi bila tu uz mene i pricala mi sve ono...ko zna sta bi sad bilo samnom,ti si mi jedina pomogla,zivot mora da se nastavi ne mozemo stalno da tugujemo,ajmo sad u kafic da malo pricamo!"pricala je Anna,da nije nje ja nebih znala da zivim ovaj zivot,ona je ta koja je jedina bila uz mene,ona i Tea.
Otisli smo u kafic i lepo se provele,posle sve one tuge!!!
"Mell"zvao me je poznat glas....
Znam da je ovaj dio dosadan,nisam imala bas puno inspiracije!!!Ali se nadam da ce vam se bar nesto svideti!!!Vote i Komentaristite molim vass!!!!
VOLIM VASS!!!♥♥♥
