MASKA - Taehyung / Hyungwon

Chapter 22

Jade:Otišla sam prvo do tebe i zvonila na vrata pa do Taehyunga i zakasnila još više jer ste otišli bez mene.

Ja:Žao nam je,nismo navikli čekati još nekoga.

Jade:Ma ajde sad,nema veze.Ubuduće ni makac bez Jade!

Tae:Jasno šefe.

-U školi-

Došli smo do učionice.
Ušla sam i krenula ravno prema mom mjestu u zadnjoj klupi.
Legla sam onako preko klupe i zatvorila oči.

Jimin me je pomrdao i pokazao prstom ispred nas.

Ja:Šta?

Hyungwon je tu.
Stajao je pored svoje klupe.Tek je ušao u učionicu.

Ustala sam i prišla mu.
Nisam znala da će moći u školu.Zar nije u pritvoru?Šta se desilo?

Ja:Hyungwon?
Pogledao me je i povukao za ruku ka izlazu iz razreda.

Bilo je još malo vremena do početka časa.

Odveo me je do krova.
Kad smo došli zagrlio me je jako bez ijedne riječi.

Ja:Šta se desilo?Jesi li dobro?
Hyungwon:Ti,Yoongi i Baekhyun ste me spasili.Ne znam kako da vam se zahvalim.

Ja:Nemaš se potrebe zahvaljivati,nisi kriv.Kad su te pustili?

Hyungwon:Yoongi je sinoć došao sa Baekhyunom i ispričao policiji sve što ste ti i on ustanovili.Pošto se juče ubistvo nije desilo tvoja tvrdnja je potvrđena i umjesto da me proglase krivim to je samo pomoglo da me puste.Gotovo je.Niko ne zna da sam ja bio osumnječen i sve će biti u redu.Sad nema potrebe za suđenjem.

Ja:Ne mogu vjerovati da moja tvrdnja ima učinka u svemu ovome.

Hyungwon:Hvala ti puno.

Poljubio me je u obraz.

Ja:Tako si me zabrinuo,samo sam razmišljala o tome kako se ti osjećaš.

Hyungwon:Ne brini se.Znam da nisam kriv i znao sam da ću izaći kad tad.

Ja:Naravno.

*Zvonilo je*

Sišli smo u razred i sjeli na svoja mjesta.

Pogledala sam u Jimina.Čudno se ponaša u zadnje vrijeme.Kao da krije nešto.Jimin šta se dešava s tobom?Sve što radi jeste što gleda po razredu i smješka se.

Ja:Jimin?

Jimin:Hm?

Nije ni pogledao prema meni.Kao da sanjari.Tako smiješno izgleda.Da kažem nešto glasnije nego inače trznuo bi se jer je duboko zamišljen.

Ja:O čemu razmišljaš?

Jimin:Ko?Ja?

Ja:Jedini si Jimin ovdje u razredu.

Jimin:Y/N,saznat ćeš uskoro.

Ja:Je li nešto važno?

Jimin:Prilično.

Okrenuo se prema meni i nasmijao se.

Ja:Okeej?

*Poslije škole*

Hyungwon:Hoćeš da idem s tobom?

Ja:Taehyung ide sa mnom.

Tae:Ne idem

Ja:Zašto?

Tae:Pa moram sad na sekciju..

Ja:Aah da skroz sam zaboravila.

Hyungwon:Idem onda s tobom.

Ja:Oke onda.Ćao Tae.

Tae:Vidimo se.

Hyungwon:Ćao.

-Hodali smo polako do moje zgrade

Ja:Želiš li ući nakratko?

Hyungwon:Može.

Ušli smo u stan i po običaju nema nikoga.Ne znam šta bi mi moji rekli na to što sam dovela momka.

Hyungwon:Moramo se zahvaliti Yoongiju.

Ja:Da.Moram reći i Jade da si oslobođen sumnje.

Hyungwon:Idemo do nje,s obzirom da živi tu pored.

Ja:Okej.Sačekaj da se presvučem u nešto komotnije.

Hyungwon:Oke.
Otišla sam u sobu i našla sebi majicu da presvučem,za farmerke mi i nije problem.

Pokušala sam skinuti košulju ali sam se uvrijedila u ruku i jako sam vrisnula,onako refleksivno.Nije ništa strašno ali je Hyungwon uletio u sobu nekoliko sekundi nakon.

Hyungwon:Jesi li dobro?

Ušao je u pogrešno vrijeme i vidio ono što nije smio.

Ja:Aaa izlazi Hyungwon!

Gledao me je u lice par sekundi i okrenuo se odmah.

Hyungwon:Što si vrisnula?

Ja:Samo sam-Aaaah boli.

Hyungwon:Šta te boli.

Prišao mi je skroz.Bilo mi je neugodno ali mi je pomogao da obučem majicu.

Vidjela sam da ga je stid.Mene je takođe stid,ali ok je,Hyungwon je drugačiji..

Hyungwon:Idemo sad do Jade.

Ja:Aham..idemo

Pozvonila sam na vrata i nije otvarala neke tri minute.Otvorila sam ih sama i
ušla.Hyungwon je čekao ispred.Zašto su otključana?

Ja:Jade?

Krenula sam ka njenoj sobi.

Jade:Y/N?Čekaj.

Ja:Jade?

okrenula sam se prema vratima i unutra su bile neke muške patike.

Ja:ohhh

Yoongi je tu..

Hyungwon:Ima li je?

Ja:Ima..

Došao je do mene.

Hyungwon:Zar ovo nisu Yoongijeve patike?

Ja:shhh.

Hyungwon:A da mi idemo?

Ja:Rekla je da čekam,ali-

Čuo se neki jako neugodan zvuk.

Jade:Au.

Yoongi:Boli li sad?

Čula sam to i odmah pogledala u Hyungwona.

Već je gledao u mene sa čudnim izrazom na licu.