"Ako ti neko nešto kaže, znat ćeš, ja ti neću reći. Sad uđi."-gurnuo me ne dopustajući mi da postavim još neko pitanje.
Pa da. Tako mi i treba. Sama sam ovo tražila.
Jedva sam se održala na nogama kada me ovaj gurnuo u ogromnu prostoriju. Prva stvar koju sam vidjela nakon što sam se sabrala je bio muškarac.
"Oh divno, još jedan."-rekla sam prevrćući očima i mahajući rukama.
Vratila sam pogled na muškarca koji je sjedio za radnim stolom. Imao je odjelo. Crno odijelo. Crni sako, crna košulja i crna kravata. Toliko sam ja mogla vidjeti. Imao je svijetlo smeđu kosu sa malo brade. Vilična kost mu je bila izražena, obrve koje su davale još grublji izraz njegovom licu. Čini mi se da je imao zelenkaste oči. Možda i žute. Nešto između. Iste kao moje.
Gledao me dugo goliko i ja njega. Dugo je to trajalo.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Imao je tajanstveni osmijeh na licu. Plašila sam se. Taj pogled. Sigurna sam da ne znači ništa dobro.
Do trenutka kada sam ja došla on je nešto zapisivao. Sada je gledao ravno u mene držeći hemijsku u ruci. Naglo je ustao bacajući hemijsku na sto.
"Onda? Ko si ti?"-rekao je približavajući mi se sporim koracima.
"Madison."-odgovorila sam kratko. I to sam teško rekla. Približavao mi se.
Bio je preblizu te sam otišla korak nazad. Ne želim da budem blizu, ko zna ko je on.
Zastao je na sekund.
"Nije valjda da se plašiš"- rekao je.
Otpuhnula sam isfrustrirano.
"Naravno da se plašim, šta očekuješ nakon što me onaj kreten otme. Onda me dovede u podrum govori da pazim kako se ponašam, da ima pištolj i treba da se ne plašim?"-rekla sam sve u jednom dahu sve što mi je trenutno ležalo na srcu.
Par sekundi me čudno gledao držeći obrve podignute.
Na kratko se nasmijao zatim se uozbiljio. Koraknuo je prema meni za još jedan korak.
"Slušaj me mala, ja ne znam kako se ti u ovom trenutku osjećaš, iskreno to me ni najmanje ne zanima. Ali bolje ti je da taj osjećaj kontrolišeš inače stvarno neće biti dobro za tebe."-rekao je hladnokrvno spuštajući ruke u džepove.
"Kao prvo, ja nisam mala. Kao drugo TI SI STVARNO KRETEN. Alo kako da budem mirna nakon.."-nisam uspjela ni zavrsiti a on me prekinuo kada je stavio svoju ruku na zid iza mene dok mu je druga bila u džepu i gurajući me do zida.
Stala mi je knedla u grlu.
"Tišina malena..stvarno ne želim da te slušam"-rekao je sporo govoreći i gledajući me pravo u oči.
Bio je viši od mene za glavu i po'. Imao je pravo zvati me mala.
Držala sam svoje dlanove na zidu ne znajući šta dalje.
