Čuče ćutljivi džentlmeni
U svom ruhu uglačanom
U kome se Sunce ogleda
A Mesec šminka svoje lice.
Svi u redovima poput čete
Poslušno čekaju naređenje.
Oni su svedoci prolaznosti,
Diplome maturanata života,
Jedine koju svako dobije,
Medalja koju ne stignemo držati
I za života videti
A naša je.
Redovno ih miluju i neumorno troše
Šapat vetra i poljupci kiše,
Zrno po zrno,
Pukotina, dve, tri...
Darove dobijaju za godišnjicu kraja
Neme i lažne darove prirode
Bez mirisa opojnih
Koje vetrovi raznose.
