VELIČANSTVENO PLAVO

I

-Večeras u 8 dogovoreno?
-Naravno Ejsed.-to kaze i blago se nasmeje u slušalicu.
-Vazi onda i očekujem da ne kasniš naravno.
-Tačna ću biti ovaj put obećavam.

Nisam zamisljala da bi zivot u Atini mogao da bude ovako zanimljiv,zanimljive stvari mozda je stvarno istina ono nikad shvaćena rečenica da su srednjoškolski i studentski dani jedni od onih što se pamte,prepričavaju unucima i vreme kada se na greškama najviše uči.
Razmišljam tako dok ne stignem do prelepe građevine,neki bi možda rekli ruševina ali pravo arhitektonsko umjeće kao student arhitekture slobodno mogu to da kazem.Naravno Nefry kasni.-U tom momentu začulo se tiho lupkanje visokih potpetica po vlažnom trotoaru i gustoj magli se moglo primetiti blagi crvenkasti sjaj skoro zapaljene cigarete.
-Hej oprosti Ejsed morala sam da pokazem put nekom prolazniku čini se da je nov ovde,ali jako tečno govori italijanski.
-Nefry, moguće je da je samo iz drugog grada italijanski je poznat evropski jezik, počevši od italijanskih serija do raznih kurseva može dosta toga da se nauči.
-Jel možemo molim te da krenemo, ne podnosim baš ove niske temperature.

Klinula sam glavom i zaputili se kroz gustu maglu do "Cafè"-a. Bila je upravu poprilicno niske temperature za ovo doba godine, ljude ste mogli samo videti u dugim kaputima,krznenim jaknama i možda ponekog srednjoškolca u šuškavcu koji je loše procenio vreme.
Napokon smo stigi u toplu prostoriju ispunjenu mirisom kafe, ali ne obične kafe nego neku mešavinu kafe i kokosa, badema, oraha.Predivnu mešavinu.

-Nego Ejsed sta je sa tvojim snovima da li ih još uvijek imaš?-kaze to gledajuci me i otpijajuci gutljaj vrele kafe.
  -Ne nisu ne ponavljali više-kazem ja dok nervozno gledam prelep ambijent u beloj boji u kombinaciji sa prelepim crnim mermerom.