"A daj brate rekla si da ćeš da dođeš, meni je ovo prva bez roditelja u deo gde su navijači."
"Nina i Tara tišna."
"Dobro profesorka."
"Samo da znaš očekujem te."
"Okej dosado."
Zrrrrr.
Izašle smo sa časa na veliki odmor u hodnik škole. Još se nisam predstavila?
Autor: "Ne"
Okej onda ovako. Ja sam Nina Stanković i imam 18 godina. Treća sam godina beogradske gimnazije. Rođendan mi je bio pre 3 dana 10.3. Moja najbolja drugarica je Tara Milenković. Obe smo vatrene navijačice Partizana. Danas mi je prva utakmica bez roditelja i idem sa starijim bratom Stefanom. On je četvrta godina ove gimnazije. Nisam neka bad girl već sam ustvari veliki štreber, bukvalno. Nisam mnogo interesantna osoba, ali vi to procenite sami😘.
"Jao Nina eno ih."
"Gde?"
"Eno dolaze sad imaju tek od trećeg."-okrećem se
I tamo stoji on. Najlepši dečko na svetu. Mihajlo Marković. Najveći "šmeker" i frajer u školi. Ja sam do ušiju zaljubljena u njega, ali me on ne primećuje. On je četvrta godina. Ima najboljeg druga Miloša i Tara je zaljubljena u njega. Vođa Partizanovih navijača, bogat je otac mu je neki bogataš i bivši vođa grobara.
"Jao brate dal ću da ga vidim posle?"
"Ti si strašno zaljubljena u njega, a već tri godine idemo i ne vidi te."
"Znam, ali ja ne mogu da mu odolim mislim ko može sa onakvim stavom i zelenim očima."
"Nemam komentara na to."
Prilazi mu ona fuksetina iz njegovog odeljenja. Iščupala bih joj tu odvratnu suvu izblajhanu kosetinu. Još je on hvata za dupe. Pa ja ne verujem. Okrenula sam očima. Zvonilo je za kraj odmora i morala sam da uđem u učionicu.
Šest časa je tako sporo prošlo i jedva sam čekala kući da odem. Moj brat je izašao sa predposlednjeg časa da bi mogao da ide na utakmicu. Obukla sam crnu partizan majicu i crne farmerice.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Na utakmici je u početku sve bilo full i super, dok su na poluvremenu navijači već počeli da lude. Sve je bilo tako dok nije svirano za kraj utakmice. Naravno Partizan je pobedio Radnički sa 2:0 i taman kad smo hteli da izađemo nastala je tuča. Pokušali smo da se izvučemo, ali je neki idiot sa maskom udario Stefana.
"Je li bre ti idiote jedan, gledaš li negde?"
"Šta hoćeš pa ti sad?"
"Udario si mog brata bez razloga, ako ne vidiš na istu stranu smo seljačino."
"Koga ti nazivaš seljačinom, jel znaš uopšte ko sam ja?"-stvarno me nervira
"Pa da nemaš tu masku možda bih i znala, ali me verovatno boli kurac za tebe."
Skinuo je masku i ja sam ostala zakopana u mestu. Mihajlo Marković. Zašto mi bože ovo radiš.
"Boli te kurac jel?" - nabio mi se u facu
"Da."
"Zaboleće i tebe i tvog brata ako se ne smiriš i odeš sad."
"E znaš šta, jebi se."
Htela sam da idem. Okrenula sam se i savila da pomognem Stefanu koji se držao za nos koji je krvario, ali me je u tom trenutku onaj debil udario jako po zadnjici. Pogledala sam prema njemu i videla kako se smeje sa drugarima.
"Šta radiš to mamlazu jedan razmaženi, kako te nije sramota?!"
"A da ponoviš to, veštice jedna?"
"Ja veštica, rekla sam ti da si razmaženi mamlaz, a i jesi jer nijedan pravi "muškarac" ne udara žensko po zadnjici bez njene dozvole seronjo!"-stvarno me je sad užasno iznervirao
"Jao veštica će možda da plače, hm?"- uneo mi se u facu i tu mi je pukao film
Pljas. Zavalila sam mu takvu šamarčinu da mu se glava okrenula na desnu stranu i mene je ruka zabolela.
"ALO, šta radiš to?"-pitao me je Miloš
"Dobio je ono što on odavno zaslužuje."
Oni su njega jedva odvukli, a ja sam se okrenula i sa Stefanom potrčala prema izlazu, ali mi je zapao za oko partizanov šal. Mihajlov je. Znam da je debil, ali sam ga ipak uzela i videla da je prljav pa ću kući da ga operem i da mu sutra vratim. ______________________________________ Mihajlo pov.
Ja ne mogu da verujem. Ova neka klinka mi je udarila šamar zato što sam je udario po zadnjici. Veštica ima ruku.
"Brate, al te je zavalila."
"Zar ne zna ko sam ja, veštica mala al jebiga morao sam, ima dobro telo, pogotovo dupe."
"Naravno da zna ko si ti kad ide u našu školu."- reko je Nenad Milošev brat blizanac
"Ko je, ona uopšte?"- ja je u životu video nisam
"Nina Stanković, treća godina jezički smer."
"Treća godina, koliko godina ima?"
"Pa 17-18 zavisi."
"Mihajlo brate, ubila te."
"Ima ruku za 10."
"Veštica jedna vratiću joj samo tako."
"Brate nećeš valjda."
"Šta?"
"Nećeš da je izjebeš ima 17 godina."
"Ne ne, jel si normalan?"
"Pa ti sve uvek tako rešavaš."
"Ne ovog puta."
Samo da odemo sutra u školu. Treća i četvrta idu u istu smenu tako da mi je super još je i petak pa ću uveče da izađem da nađem neku da se izduvam malo.
"Gde ti je šal?"
"Koji?"
"Onaj od malopre."
"Verovatno mi je negde pao u tuču, omiljeni mi je bio, ali nema veze imam još dva."
"E jebiga ajde de."
"Mene samo zanima kako je ja nisam do sad primetio."
"Zato što uvek gledaš Milici među noge."
"Ona Nina ima telo i ponašanje kao veštica."-njih dvojica su nenormalni
"Ali je štreberka i dobra devojka."
"Hmm znači tako."
"Ima dečka u treću godinu Veljko Nedeljković."
"Znam koji je taj ide na školsku košarku sa nama, ono za takmičenje."-našla momka po pravoj meri
"Mihajlo o čemu razmišljaš."
"O veštici."
"Jednom šamarčinom ti začarala misli i jeste veštica."
"Jel hoćeš da ti je zavalim ja?"
"Ne ne, no problem."- maše rukama kao da se predaje
"Majka joj radi kao profesorka srpskog u trgovačku, a otac saobraćajac."
"Znači nije bogatašica mala?"
"Ne, normalna porodica."
Zašto uopšte ja razmišljam o njoj. Ali mi se njene iznervirane plave oči još motaju u glavi. Jedva čekam sutra da je nađem.
