MOJ GROBAR

⚪⚫I am going⚪⚫

Nina pov.

"Mmm."-budi me moj telefon

"Halo?"

"Devojko pa gde si ti više?"

"U pičku materinu sam."

"Ne javljaš se uopšte, od kad si sa Mihajlom ne primećuješ nikog osim njega, ljubomorna sam."

"Jao nemoj i ti sad."

"Dobro dobro, ajde zovem te kasnije kad se razbudiš."

"Ajde ljubim te."

Okrenula sam se i videla da Mihajlo gleda u mene.

"Šta?"

"Ništa."

"Zašto gledaš u mene?"

"A što da ne gledam?"

"Uff nemoguć si."

Kažem, a on se nasmeje. Jao brate obožavam njegov osmeh.

"Znam, zato me i voliš."

"Tako je."- poljubim ga po nosu

"Ej bre."

"Šta je bilo sad?"

Napućio je usta kao mala beba. Meni je mnogo sladak pa ga uhvatim za obraze i poljubim.

"E tako već može."

"Ti si debil."

"Jesam."

"Nina moramo da razgovaramo."

Čula sam ozbiljnost u njegovom glasu i to mi se uopšte nije sviđalo. Jao bože koji problem mi sada donosiš?

"Jel može to da sačeka posle doručka ili moramo odmah?"

"Odmah."

"Dobro, kaži u čemu je problem?"

"Nina, idem oktobra u Englesku."- namrštila sam se

"Zašto?"

"Primljen sam na fakultet, idem da studiram da bih mogao da preuzmem očevu firmu."

"Ou čestitam lepo je to, ali što to meni kažeš?"

"Pa ti si mi devojka!"

"Pa dobro, a roditeljima jel si rekao?"

"Javio mi je otac sinoć kada si ti legla da spavaš."

"Aha, pa dobro."-uništio mi je dan

"Nina, jel nećeš da me ostaviš?"-povukao me kod njega u krilo

"Ne, zašto bih?"

"Uff, dolazićeš kod mene na letnji."

"Hoću, ništa se ne brini."

Poljubio me.

"Volim te veštice."

"Prirasla si mi za srce za tako kratko vreme, jebote."

"Šta je ovo Mihajlo, raznežio si se malo?"

"Nisam."

"Ja mislim da jesi."

"Mnogo ti misliš."

Pokušao je da ustane, ali sam ga ja opkoračila i vratila ga da sedi.

"Opušteno, volim i ja tebe."- nasmejala sam se

Na trenutak se zbunio, ali je brzo uzvratio osmeh.

"Epa sad ne prihvatam, naljutio sam se."

"A daj Mihajlo, ponašaš se kao dete."