Kad nemate pojma o cemu vise da pricate sa ljudima koji su vam bitni i pocinjete price o sastojcima za cufte, to nije zato sto vam je osoba dosadila, vec zato sto ste dovoljno bliski sa njom/njim da mozete pricati bukvalno o bilo cemu a da vam bude zanimljivo.
Znam da znate o cemu pricam, jer svi imamo tu jednu osobu sa kojom razgovaramo o svim mogucim glupostima, nebitno da i je to decko/devojka, drug/drugarica, sestra/brat... U svakom slucaju je poenta ista.
Pre sam imala prijatelja kog sam izgubila zato sto sam mislila da smo sa vremenom izgubili teme za pricanje. To sam prvi put pomislila kada smo sedeli na Kalemegdanu i pricali o autu zute boje koji je upravo prosao ulicom u koju smo gledali.
Ali pogresila sam. I sada nikada vise necu moci onoliko da se smejem njegovim urnebesnim salama i stomak nece moci da me boli od nasih zajednickih gluposti.
Pazite da zbog takve gluposti ne izgubite nekog, zalicete posle :(
Volim vaas <3
Ps, nadam se da sam te lepo oznacila, Ana, da ne bude posle kako te ne tagujem u posvecenim chapterma :*
