Još jedan dan na ulici.Bojim se svih osoba ovdje , a imam i razlog. Želite znati razlog? Ispričati ću vam.
Prije par godina šetala sam sama ulicom. Odjednom je naišao neki stariji čovjek. Zatražio je da mu pomognem odnijeti neke vrećice do njegovog stana. Uradila sam to. Kad smo stigli do njegovog stana on me je utrpao u sobu i zavezao. Par mjeseci me je tako mučio, sve dok me nisu pronašli. U zatvoru je , ali ja se opet bojim. Od tog dana ne pričam ni sa kim.
A šta je sa mojim roditeljima?
Odselili su se , davno. Od moje 10 godine živim sa starijim bratom i sestrom. Da , već 7 godina sam samo sa njima.
Zanima li vas zašto sam na ulici?
Volim da šetam ulicom iako se bojim ljudi. Hodanje mi daje je prelijep osjećaj.
Zašto sam sama?
Ah... Nemam prijatelje... ' Izgubila ' sam ih kada mi se desilo ono gore. Ma , nisam ih ni imala.
Dosta o tome. Kao da vas je briga.
Polako krećem kući.Iza mene stalno čujem korake ali se ne okrećem jer me nije briga.Ulazim u kuću i sjedam na kauč. Urzo dolazi i moj brat.
'Ej. Gdje si bila ? '
' Išla sam šetati. Zašto ? '
' Ma.. onako... '
' Čovječe reci zašto! '
' Onaj... Osoba koja te je otela je puštena na slobodu.. '
' Pa naravno. Kakvu policiju imamo i da su me ubili ne bi ostao više od 2 godine u zatvoru. '
' Nemoj tako. Tri godine je bio u zatvoru . '
' Tebi je to dovoljno ? '
Eto prvi dio haha. Glupost xD
