Devet sati! Odlično, opet ću zakasnit, a Alex će me ubit! Opet... Kvragu i štikle i park. Sada je službeno. Ja, moj mozak i mali mozak smo se posvađali. Kud mi pamet u štiklama po mraku kroz park. Odjednom sam poljubila pod. Odlično najlonke su sad za smeće.
-Baš si spretna.-
Čujem podrugljivi glas nekog muškarca.
-A nemoj mi reć. Baš si pametan.-
Pogledala sam ga sa prijezirom. Makar ga nisam vidjela, gadio mi se. Sigurno je odvratan.
-Želiš pomoć?-
Upitao me je i pružio ruku.
-Ne, ne trebaš mi pomoći.-
Rekla sam te se digla uz teške napore. Kvragu i štikle.
-Svu sam si haljinu zamazala, najlonke poderala i skoro štiklu slomila.-
-Pa to je zanimljivo.-
-Da znam, a sada laka ti noć jer ne mislim provest noć ovdje sa tobom.-
Krenula sam prema Alexinoj kući čisteći haljinu od zemlje i trave.
-Babe nemoj ponovo pasti.-
-O, neću. Laku noć.-
-Vidjet ćeš me opet, ne brini.-
Nisam uopće se htjela zamarat s tim ljigavim idiotom. Pretrčala sam preko zebre i u isti čas našla sam se pred velikom kućom sa dva psa. Frodom-mops i Nigelom-samojedom.
-O di ste prijatelji stari?-
Pozdravila sam pse i pozvonila na vrata. Nisam dugo čekala dok se vrata nisu otvorila i pokazala sva raskoš Alexine kuće. Njena majka je otvorila vrata. Bila je to žena sa predivnom plavom kosom. Uputila me u Alexinu sobu na drugom katu. Pokucala sam na vrata.
-Ko je?-
Nasmijem se i otvorim vrata i ugledam djevojku smeđe kose sa crvenim džemperom u crnim hlačama i naravno sa sladoledom.
-Oo đes ba maco?-
Uputila mi je smiješak slažući punđu i skidajući naočale.
-Tu sam. Zar nismo van trebale ić?-
-Da ali više mi se ne ide. A, uostalom di bi ti takva?-
Pokazala je na moje poderane najlonke i nekoć ledeno plavu haljinu koja je sada bila boje nećeg pokvarenog, trulog. A o kosi da ne pričam.
-Alex mogu se presvuć?-
-Ne, ne možeš. Prvo se hajde otuširaj, a onda se presvlači.-
Nasmiješila mi se i poslala pusu. Anđeo.
-Hajde se okupat, a ja odo po robu.-
Kada sam bila gotova ona je već pripremila robu te se petljala nešto oko TV-a.
-Nego kako se to dogodilo?-
-Koje?-
Upitah oblačeći se u njenu robu. Ta žena nije normalna. Njena roba se sastoji od pet boja: crne, crvene, sive, bijele i roze. Dobro tu i tamo plava. O doljnjem rublju da i ne pričam, sama čipka.
-Šta se desilo sa tvojom odjećom?-
-Uf ne pitaj. Jedan lik mi je podmetnuo nogu i uz to bio je bezobrazan, ljigav, odvratan.-
-Tako ružan?-
Pitala me namještajući neki film niti me pogledala nije.
-Ma nisam ga vidla samo sam mu čula glas.-
Tada se okrenula i pogledala me.
-I jel ima sesy glas?-
-Pa čuj. Ima. Nema. Ma ima lažem. K vragu ne lažem. On ima odvratan glas i on je ljigav.
-Ženo odluči see.-
-Alex, pusti sad to. Nego šta ima sa tobom i tvojim dečkima?-
-Ček s kojima? Cameron-om, Ian-om ili Tylor-om?-
-Isuseeee kako ti voliš to nabijat na nos...-
-Ah da. Cameron je čak izjavio da će prekinut sa svojom curom.-
Sad je već sjela na krevet pored mene i jela sladoled.
-Zaš ja ne mogu tako?-
-Nikol, Nikica, ljubavi, dušo koliko si ih imala? 5 ili 6? I koliko ja znam i dalje se neki vrte oko tebe.-
-Alex.....-
-Da da i još malo će i taj tvoj misterijozni sa ljigavim sesy glasom biti TVOJ!-
Počela je raditi face kao da se ljubi sa nekime. Nisam je mogla gledati, pa sam je opalila jastukom po glavi.
-A sad si sama kriva za posljedice! Pilow fight!
~JUTRO~
-Aj, dođem ja kasnije do tebe. Mislim da danas nemam ništa za obaviti. Aj, pusa.-
-Oke, vidimo se.-
Zagrlile smo se, i ja sam krenula kući u Alexinoj odjeći. Crvenoj majci i plavoj trenirci. Čak mi je dala i svoje tenesice. Kada sam došla doma nikoga nije bilo samo poruka na šanku: Baka ti je bolesna. Ne znam kada ćemo doći. Pusa, mama.
Odlično sama sam doma. To nije zdravo. Prošli put kad sam bila sama slomila sam mali prst. Ne pitajte kako jer ni sama ne znam.
Otišla sam u sobu i uzela laptop. Obišla sam sve: Facebook, Wattpad, Twitter, Instagram i odigrala Sims 4. Već je bila noć kada sam završila. Otišla sam u kuhinju i napravila čokolino. Jela sam čokolino i gledala Modernu obitelj. Odjednom sam čula kucanje na vratima. Kada sam otvorila vrata nikoga nisam vidjela, samo je poruka bila na podu:
Babe srest ćemo se opet! I prije nego što misliš.
Auther note#
Ono što Nikol nije znala jest da je iz mraka gleda dva oka ledeno plave boje.
