Pored njega

7

Ležala sam na njegovim prsima dok me je lagano češkao po leđima. Ćutali smo i ova tišina mi je prijala. Kao da je bio negde u svom svetu. Izdahnula sam i uspravila se.

- Ne idi. – rekao je.

- Stivene, moram da piškim. – nasmejala sam se, poljubila ga i ustala sa kreveta. Dohvatila sam njegovu majicu i obukla je. – Kad se vratim moramo da pričamo. – pa pobogu ima devojku.

Kada sam se vratila on je na sebi već imao donji deo trenerke.

- Šta ćemo sa Belom? - sela sam pored njega.

- Ništa. – hladno je rekao.

- Kako ništa?

- Bela i ja nismo zajedno. – ma jel on mene zajebava. – Bela je Tonijeva i moja koleginica sa posla. Ona zapravo ima devojku. – počešao se po glavi.

- Hoćeš da kažeš da ste me prevarili?

- Pa... – slegnuo je ramenima. – To je sve Tonijeva ideja.

- Taj dečko želi da me ubije. – ja ne mogu da verujem. – Ovo je sve bila igra? – i tada je počeo da priča.

- Ja ću da poludim pored vas dvojice. – ja sam u šoku. Izigrali su me.

- Ali vredelo je. Ti i ja smo konačno zajedno.

- Zar ti nije bilo lakše da sedneš i popričaš sa mnom?

- Plašio sam da ne odeš. – videla sam mu strah u očima. – Još uvek se plašim da ćeš otići. – opkoračila sam ga i spojila naša čela.

- Nikad ne bih mogla da odem. Zapamti to. – poljubila sam ga. Mislim da u ovom trenutku mojoj sreći nije bilo kraja.

- Ostaješ zar ne? – tiho je rekao.

- Ostajem. – nasmejala sam se i zagrlila ga.

Sedeli smo i pričali o nekim glupostima kada je Toni ušao u kuhinju.

- Da li ima kafe i za mene? – rekao je i prišao džezvi. Sipao je kafu i seo preko puta mene. – Dobra. – otpio je gutalj i pogledao me je. – Oboje ste živi, nasmejani, izgleda da je sve prošlo kako treba. Moj posao je ovde gotov. – nasmejao se.

- Ali moj nije. – rekla sam. – Da li želiš da me ubiješ? Kako ti je ona glupost uopšte pala na pamet?

- Ne mogu da verujem da si joj rekao. – pogledao je u Stivena. – A da, vi sve pričate jedno drugome. - prevrnuo je očima. - Pa to je bio jedini način da te pročitamo. Da ovaj ovde shvati. – pokazao je na Stiva.

- Hvala ti. – jednostavno sam rekla. – Da ti nisi došao i rekao mi sve ono, verovatno bih već sad bila u svom stanu.

- Nema na čemu. – nasmejao se. – Ali ovo ne znači da te gotivim.

- Mislim da si mi sinoć rekao drugačije. – nasmejala sam se. – A sada me izvinite, kasnim na posao. – Poljubila sam Stiva i otišla.

Ceo dan nisam mogla da skinem jebeni kez sa lica. Jedva sam čekala da se vratim u stan i zagrlim ga.

- El imaš posetu. Kaže da je hitno. – rekao mi je muški glas sa druge strane slušalice.

- Stižem Seb.

Ko li to može biti? Uzela sam telefon i karticu i sišla dole. Tamo me je čekao niko drugi nego moj bivši verenik. Ovaj dan je isuviše dobro krenuo.

- Šta ćeš ti ovde? – pitala sam ga.

- Moramo da popričamo.

- Ne, ne moramo.

- Ali El...

- Nemamo mi o čemu da pričamo.

- Elena nije onako kao što misliš. – uhvatio me je za ruku i stegao.

- Pusti me. Sve je meni odavno jasno. – istrgla sam ruku iz njegove i pogledala u Sebastijana. – Seb, reci obezbeđenju da isprate gospodina. – Sebastijan je samo klimnuo glavom.

Okrenula sam se i otišla ignorišući Majkovo dozivanje.

Kada sam se vratila kući Stiva nije bilo. Naručila sam nam večeru, jer je jedino što sam znala da spremim bila pica. Nikada me kuvanje nije preterano interesovalo, a majka nikada nije imala vremena da me nauči.

- Neko nam je bio vredan. – štrecnula sam se na njegove reči. Stiv je obavio ruke oko mog struka i približio me sebi. Spustio je lagan poljubac na moje rame.

- Dobro veče dragi. – okrenula sam se ka njemu i nasmejala se, a zatim se podigla na prste i poljubila ga.

- Dobro veče draga. – privukao me je na svoja prsa i snažno stegao. Imala sam osećaj kao da se plaši da ću pobeći.

- Ne mogu da verujem da je sve ovo stvarno. – rekao je za vreme večere.

- Kad si ti postao papučić? – zezala sam ga.

- Ej, u meni su skrivena dugogodišnja osećanja.

- Želim da ih čujem. - nasmejala sam se.

- Moglo bi da te ubije.

- Veruj da ne bi. Znaš, mislila sam da nikad više nećemo da imamo ono što smo imali nekad. - slegnula sam ramenima.

- Pa i nećemo. - da je ovo moglo da ubije, ja bih bila mrtva. - Nije ono što misliš. - uhvatio me je za ruku. - Tada, u to vreme, bili smo dvoje tinejdžera koja su zavisila od naših roditelja. Morali smo da se krijemo, lažemo i manipulišemo. Koliko god mi je tada bilo lepo, ne bih želelo da ponovo to prolazimo. - nasmejao se. - Sada smo dvoje odraslih ljudi koji znaju šta žele u životu. Ja želim nas. Ovako. Ti koja ćeš da me čekaš svakog dana u stanu, ova naručena hrana i možda za godinu ili dve naše dete. Ja sa tobom vidim dom, i ovih mesec dana života sa tobom su za mene bili nestvarni. Ovo što imamo sada je za mene mnogo jače od onoga što smo imali pre.

- Volim te. - rekla sam, a zatim ustala i zagrlila ga. Ovo mi je bilo dovoljno. On i ja zajedno.