Biznismen iz snova

2.

Astarea POV
Bila sam da posetim babu u bolnici, neće još kući samo joj je gore, a računi za bolnicu ne znam ko će platiti ako ja ne dobijem ovaj posao. Kupila sam namjernice koje su mi potrebne i nedostaju u kuchinji, kad sam se vratila bilo je jedno 4 sata popodne.

Napravila sam sebi večeru i prrzcukla se u neke trenerke i majcu. Pogledala sam račune i rasporeda pare koje imam da platim nešto od računa.
Struja i kirija su već rizični što znači moram to kolko toľko da platim.
Tamo sam odvojila poslednji dinar koji sam imala sve što je ostalo ostalo je samo za gorivo da mogu da se vozim na posao ako ću ga dobiti.

Sedela sam za lap topom i svakih pet minuta gledala dal mi je email stigao.
Na tren idem do wca pa se vratim i kad pogledam dobila sam email od Damana Mikaelsona, molim se bogu da je to da me je odabrao.
Čím vidim da sam primljena počnem da skačem od sreće, nikada srećnija nisam bila, konačno imam neki posao da je dobar a ne konobarica po noćnim klubovima.
Sutra u 9 mi počinje prvi radni dan, nadam se da neću ništa zajebati.

Sledeće jutro

Daman POV
Ujutru sam napravio sebi lepu opuštajući kupku pre posla čovek treba da se opusti.
Kad sam završio sa kupkom lepo sam se obrijao I ofenira kosu i dodao joj stil.
Danas san obukao košulju i džemper na vrh da još uvek ostanem u stilu biznismena a ne smrznem se ko pička. Stavio sam moj srebrn Rolex obučem kaput I uzmem aktovku mislim da je ovo najviše na vreme što sam se spremio. Ušao sam u moj audi i krenuo na posao, kasnim pola sata što je nešto najmanje što sam kasnio, ali ta moja nova sekretarica se verovatno brine.

Kad sam ušao u črkaonicu ispred moje kancelarije video sam kako sedi i piše u svesku nešto, nadam se da je u vezi posla. Zakašljao sam I ona je odmah ustala, imala je crne farmerke koje su joj izrazivale obline, belu rolku i sivi džemper sa velikim dekolteom mada pristojno je jer ispod ima rolke.
"nadam se da nije protiv pravila ovakvo oblačenje" kaže nervozno, oh ne jadna moje previše dugo buljenje u nju ju je unervozilo.

"ne samo svaka sekrrtarica koja je radila, imala je dosta nakita, tešku šminku suknje i košulje sa velikim dekolteom i štikle, čak i ako je napolju bilo hladno kao danas. Sladko ti stoji sviđa mi se stil" Nasmejala se.

"treba vam nešto?" pogledam na sat imamo sastanak danas nisam joj ni rekao.

"donela si mi kafu?" verovatno nije ne zna ni koju. Ali uzela je šoljicu i stavila je bliže meni. Verujem da joj je to Louis rekao koju. "hvala, sada krećemo na sastanak sve mi je u aktovki ja bi samo te zamolio da stojiš pored mene ako te zamolim da nešto uradiš i tako" klimnula je glavom uzela je samo svoj telefon i ništa više, kad je izašla iza stola mogao sam da vidim celo njeno telo, dobra je ali radi za mene, mada opet nije kao ostale, mogu da vidim po njoj.

Astarea POV
Pratila sam šefa u sobu za sastanke i stala sam iza mesta gde je on sedeo. Jedan veliki beli sto je zauzimao većinu sobe sa 8 stolica na svakoj strani i sa obe strane vodoravno jedna stolica sa šefove kompanija. Uvek sam htela da prisustvujem na sastanku u firmi.

Šef je odbio saradnju sa tom firmom, zbog nekih stvari koje su radili, a i na sastanku su bili dosta okrutni.
Šef je ustao te sam ga pratila zajedno u njegovu kancelariju.
"neka te ne čudi ovo što se danas desilo, dešava se jer neki ljudi stvarno nisu za saradnju"
"

Dobro"

Nakon posla sam krenula kući i kad sam pokrenula kola iz prednjeg dela je samo izašla velika količina dima.
Brzo izađem iz kola, ja se stvarno ne razumem u ovo ne znam šta se desilo.
Otvorim kabinu i još više dima izlazi iz motora. Neko me je uhvatio za rame uplašila sam se. "motor ti je gotov" pogledam ko je iza mene bio je to šef. "mogu da zovem ljude koji mogu da ga poprave ali koštaće dosta ipak je to motor"

Pogledam u kola, nije samo motor problem, ima puno problema i puno popravka će mu trebati. "nemam te pare i onako ima puno više pokvareni stvari bolje ću proći sa novim kolima"

Zatvorila sam kabinu. "bolje zovite nekoga ko će ga odneti"

Prođem pored njega da uzmem neke stvari koje mi uvek stoje u kolima i stavim ih u torbu. "ako hoćeš mogu, ne moraš ništa da platíš ja ću"

Pogledam ga I vratim novčanik u torbu "hvala" začuđeno kažem.
"bolje da krenem, moram do bolnice da vidim babu. Ali hvala vam puno. " izgledao je kao da hoće nešto da kaže ali kad sam to rekla samo mi se nasmejao.

Otišla sam do puta i čekala neki taxi, konačno je došao i ja sam ušla i rekla adresu. Jedva sam čekala da dođem kući, lagala sam da idem da vidim babu, nadam se da joj neće smetati što ću danas preskočiti istrpljena sam i ne želim da se mučim mada nadam se da je dobro, bolje nego danas.

Nadam se da vam se za sad sviđa priča još nisam planirala kako da ih spojim 😬😂